Izvor: Večernje novosti, 13.Okt.2012, 22:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branko Stanković: Kako da probudim čoveka u ljudima

TOKOM desetogodišnjeg rešavanja "Kvadrature kruga" ispričao je 1.350 priča, prešao milion i po kilometara, razgovarao sa 3.400 ličnosti. Živote desetine mališana je promenio i mnoštvo nagrada za hrabrost, plemenitost, i dokumentarne filmove zaslužio. Među njima i jednu koju je potpisao čuveni Nikita Mihalkov.Pa, ipak, kada su ga nedavno pozvali iz Akademije filmske umetnosti i nauke i saopštili mu da je predložen za akademika filmske umetnosti, nije im verovao.- Otvoreno sam ih pitao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da li se šale sa mnom - priča Branko Stanković. - Kad sam shvatio da su ozbiljni, pomislio sam da nisam to zaslužio. Da stanem rame uz rame sa ljudima poput Emira Kusturice, Zorana Hristića, Mire Banjac, Gorana Paskaljevića i drugih koji su ostavili trag u srpskoj kinematografiji. Ali, eto, neko je procenio da treba da budem tu - kao TV autor koji primenjuje filmske standarde u dokumentarnoj formi i kao neko ko je, kažu, ostavio trag u dokumentarnom filmu.Umesto da uživa u uspehu, odmah nakon svečanog prijema u Akademiju, uradio je ono što radi poslednjih deset godina - krenuo na put da zabeleži još jednu priču. Priznaje, ipak, da su sve one ostavile trag na njemu.- Umorio se jesam, ali se nisam istrošio. Logično je da se čovek umori, mnogo je emisija iza nas. I Srbija je nekako postala tesna, sve je manje dobrih priča, ali još pronalazim one koje odgovaraju karakteru emisije. Život često i sam piše priče.* Više ste se umorili fizički ili emotivno? - I jedno i drugo. Fizički vas troši kad ste na zahtevnom terenu, pa za tri dana pređete 1.700 kilometara i radite od jutra do mraka. Emotivno vas troše neke druge priče, jer hteli ne hteli, živite tuđi život. Ne možete da ostanete imuni na tuđu tugu, muku, bol. Nosite to u sebi potisnuto sve dok ne vidite da je nečiji život poboljšan. A bespomoćnih je sve više. Blizu pola miliona dece u Srbiji živi u siromaštvu, a mi ne možemo da pomognemo svima. Ali trudimo se da probudimo čoveka u ljudima. Iako mi se čini da taj čovek sve više zamire, da sve više gubimo osećaj za druge. Da se zatvaramo u sebe.* Kako je emisija opstala s obzirom na rijaliti programe i jeftinu zabavu?- Posle tri godine, mislio sam da emisija neće trajati, jer je tada bila poplava rijalitija i tok-šou programa. Kako je prolazilo vreme, "Kvadratura" je dobijala sve više gledalaca i onda sam shvatio da ljudi prepoznaju iskonske vrednosti, ne samo u priči, već i u slici. Zanat se poštuje do kraja, nema efekata kojima se obično sakriva neznanje montažera i snimatelja.* Šta gledaoci traže u "Kvadraturi kruga" - nadu u bolje sutra ili utehu, jer ima onih kojima je još gore nego njima?- Ima svega. Jedan čovek mi je rekao: "Pustio sam suzu uz vašu priču, a poslednji put sam plakao pre pet godina kad mi je umrla majka." I to je dobro, jer dok god imamo emociju, imamo i čoveka u sebi. Sve treba da sačuvamo, i osećaj tuge i radosti, i suze i bol, da ne postanemo roboti. Voleo bih da emisija bude opomena ljudima da ne budu nezadovoljni beznačajnim stvarima, da vide koliko su se otuđili. Šokirao me komentar koji je svojevremeno stigao povodom priče o jednom dečaku u okolini Mionice, a koji je glasio otprilike ovako: "Hteo sam da ubijem oca zato što mi nije kupio jedan model telefona, ali kad sam video priču, shvatio sam da je besmisleno."OVO JE SRBIJA MADA je najprepoznatljiviji po pričama o teškom životu ljudi koji nikad ne dospevaju na naslovne strane, Stanković u "Kvadraturi" govori o kvalitetnim ljudima koji su ostavili trag. Jedna takva priča posvećena je Milunki Savić, ženi koja se borila u balkanskim ratovima kao dobrovoljac (RTS 1, 20. oktobra). - Reč je o srpskoj heroini koja je othranila i iškolovala 30 tuđe dece . Nažalost, više su je poštovali u svetu nego kod nas. Srpska priča. U jednom trenutku, kad pričam da je posle rata radila kao čistačica u Hipotekarnoj banci i živela kao podstanar, podvlačim muziku: Ovo je Srbija.* Kad ste vi shvatili da su materijalne stvari nebitne?- Negde u 30. Kad je čovek mlad, teži za materijalnim bogatstvom, firmiranim stvarima, što je logično, to vam nameće okruženje. Ja sam shvatio da mi je nebitno da li ću imati ovaj ili onaj komad garderobe, sesti u ekskluzivni restoran da bih bio viđen. Kod jedne Milunke Nijemčević, koja je pola veka tresla kleku kako bi obezbedila prihode porodici bilo mi je lepše nego da sam sedeo u najelitnijem restoranu. Dočekala nas je u kući kao najrođenije. I danas pamtim njenu rakiju od divlje kruške, sir i pršutu izvađenu iz zamrzivača.* Kad poželite da pobegnete iz Beograda, gde odete?- Volim prirodu, a najviše volim da odem u svoj kraj. Tamo imam dodir s prijateljima, šumom, rekom pored koje sam proveo deo mladosti. Pre četiri godine sam zvanično promenio adresu, zamenio užičku za beogradsku. Ali može čovek sve da promeni, i ime i prezime, i veru, samo mesto rođenja, zavičaj ne može. Ni u dokumentima, ni u srcu.* Šta kažu Užičani - jeste li uspeli u svom "selu"?- Teško je biti prvi u svom selu. Kod Užičana posebno teško. Ali sugrađani su mi pre tri godine dali priznanje - "Najužičanin". Valjda je to znak da sam i tamo uspeo, iako Srbin prašta sve sem uspeha.* Da li ste posle deset godina rešili tu najveću zagonetku života koja se zove čovek?- Iako sam duboko ušao u psihologiju ljudi, čovek je i dalje neistražena zagonetka za mene. Nisam ga do kraja spoznao. Kad sretnem novog, zanimljivog čoveka koji ima šta da kaže, to me potera da guram dalje.* Šta ste zaključili - ljudi su dobri ili loši?- Svi mi nosimo i dobro i zlo u sebi. Postoji lepa priča o poglavici plemena Čiroki. Dolazi unuk kod njega i pita ga zašto su ljudi nekad dobri, a ponekad zli. On mu je odgovorio: "Vidi, sine, čovek u sebi ima dva vuka koji se stalno bore. Jedan je dobar i on nosi iskrenost, plemenitost, osećaj za druge. Drugi je zao i predstavlja mržnju, zavist i sve što ne valja." Pita ga dečak: "Koji će da pobedi?" Deda mu je odgovorio: "Onaj koga više hraniš."FILM O SENKAMASTANKOVIĆ uskoro odlazi u Sarajevo gde počinje da snima dokumentarni film o onome što je rat doneo Sarajlijama, ali i o svima nama. A kad bude imao vremena, voleo bi da snimi film o - senkama.- Senka je odraz čovečije duše. Postoji verovanje da vam zidari ne smeju "ugraditi" senku u kuću jer ćete tako izgubiti deo duše. Kakvo bogatstvo tek senka može da ponudi u slici. Krenuo bih od pećina, preko raznih drugih prostora, do Skadra na Bojani.

Nastavak na Večernje novosti...