Izvor: Studnel.com, 18.Dec.2015, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branko Dragaš: Ne dolazite mi sa problemima, dajte mi rešenja
Tribinu je otvorio Filip Filipović, predsednik Unije studenata Ekonomskog fakulteta, potom je Dragaš počeo sa predavanjem koje je trajalo sat vremena.
Dragaš ima uspešnu karijeru iza sebe, bankar je od 1984. godine. Bio je predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi − Karić banke. Bio je najmlađi predsednik banke na svetu 1990. godine. Kako sam naglašava, sa samo 26 godina je pokretao već 100 miliona maraka dnevno za Jugobanku, dok se sa problemom neoliberalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << kapitalizma susreo već 1991. Pisao je i nastupao u srpskoj javnosti zalažući se za uvođenje kapitalizma, berze i tržišne privrede. Osnovao je alternativnu Credibel školu, koja je kasnije postala BOŠ Beograd, zatim ginekološku kliniku Devana, izdavačku kuću Tesit. Vlasnik je više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i inostranstvu. Sačinio je Program za spas Srbije. Učestvovao je u formiranju Beogradske berze, a 2005. je osnovao Ekonomski pokret. Već osam godina je predsednik Balkan biznis centra. Objavio je knjigu Kuda ide Srbija? i kolumnista je opozicionog lista Tabloid.
Na samom početku je citirao Gogolja: Treba da se popnemo do jednostavnosti i poručio da će na tako prost način pričati o ekonomskoj filozofiji sa obiljem primera. Naglasio je da na pitanja Šta očekuje mlade ljude i gde će da rade u ovoj krizi? može da ponudi najbolja rešenja.
foto: Dijana Vasić
Govorio je o velikim ekonomskim krizama tokom istorije od 19. veka, berzama na Vol stritu, eksponencijalnoj funkciji zaduživanja i na praktičnim primerima ukazivao je na različita rešenja finansijskih problema. Ukazao je i na to da je neophodno da se načini presek i napravio poređenje Kao kad prekineš sa dečkom, jer više ne ide i da se krene dalje. Poručio je da jedan ekonomista treba da bude široko obrazovan, te da čita Dostojevskog, da pored računovodstva uči istoriju, sociologiju i bude svestran. Kazao je da je ekonomiju učio od Balzaka, Lekića, Tomasa Mana, Krleže i svog đeda iz Dalmacije, te se tada prvi put susreo sa viškom vrednosti i pitanjem Šta je to skupo, a šta je to jeftino?
Njegova asistentkinja Jovana Jokanović je master student Balkanske akademije i sa Brankom je zajedno na tržištu stranih kompanija. Ona je ukazala na kočnice koje svakog pojedinca sprečavaju na putu ka uspehu, kao što su oslanjanje na drugoga, gordost, zavist, kukanje, nedovoljan rad na sebi, kriticizam. Ukazala je na značaj preuzimanja odgovornosti za svoj rad, pozitivnog stava, rada na sebi, jer menjajući sistem, menjate sebe. Svoj govor završila je rečima Duška Radovića: Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo lepše i srećnije mesto kada bi svako popravio svoju česmu ili makar zube. Ohrabrila je ljude da se spuste na zemlju (jer svako zna šta bi radio kao direktor banke), da se pokrenu i rade puno, a da će vremenom doći do toga da uživaju u plodovima svog rada.
foto: Dijana Vasić
Dragaš je nakon predavanja još sat vremena odgovarao na pitanja publike, pri čemu je davao brojne savete i inspirisao ljude da rade na sebi. Svim mladim ljudima je poručio da ne mogu da očekuju da će na samom početku biti menadžeri, već treba da krenu od najnižih poslova, da bi stigli do vrha. Mene nikada nije bilo sramota da odnesem fasciklu, ako nema ko drugi da to učini, dodao je Dragaš.
Promovisao je i svoju knjigu TRN, koju su svi zainteresovani mogli da kupe.
branko dragasekonomijaekonomija srbije
