Izvor: Večernje novosti, 10.Avg.2014, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brankica Sebastijanović: Stalo mi je da me vole

DOK se priprema za glavnu ulogu u filmu “Zone, vrati se”, glumica Brankica Sebastijanović uveliko je u koži Eve, lika srednjoškolke u “Sinđelićima”. Snimanje druge sezone ove serije otpočelo je polovinom juna i potrajaće do oktobra, bez letnje pauze. Brankica nagoveštava da njen lik sazreva, zaljubljuje se, ima neki problem sa ocem... Za “Novosti” Brankica otkriva ponešto o sebi što verovatno do sada niste znali. Kao mesto rođenja u krštenici joj piše - Sarajevo. Mama je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz Travnika, a tata iz Bosanskog Broda. Upoznali su se tokom studija u Sarajevu, tamo se venčali, dobili prvo sina, pa Brankicu. Godinu dana posle njenog rođenja, zbog rata, preselili su se u Staru Pazovu, gde i sada žive. Brankica barem dvaput godišnje odlazi u Travnik, ali i u očev zavičaj. - Mama i tata su najsrećniji kada odu tamo, a i mene savladaju čudne emocije čim kročim u njihov rodni kraj. Osećam ga kao svoj - kaže Brankica. * U čemu namerno a u čemu nesvesno preteruješ? - Pridajem veliki značaj sitnicama, razmišljam o tuđim postupcima, analiziram ih. Preterujem u očekivanju da ljudi imaju dobro mišljenje o meni. Nikome se ne zameram, stalo mi je da me vole. Nisam od onih koje je baš briga šta će ko da misli o njima. * Najbolji recept za podizanje samopouzdanja je...? - Za mene je to razgovor sa roditeljima. Ponosniji su od mene na to što sam uradila. Kad sam nezadovoljna uvek me vrate u realnost. Kažu: “Pa dobro, shvataš li šta ti se sada dešava?” Oni me otrežnjuju. * Pa jesi li svesna šta ti se dešava? - Ne. A ne znam ni zašto je tako. Veoma sam nestrpljiva i to mi je mana. Ne umem da ostavim da stvari prenoće. Htela bih da sve rešim odjednom, pa osećam teret nad glavom. * Šta radiš “za medalju”? - Vešta sam i brza u pletenju. Kada naumim da nešto uradim, u stanju sam da zapnem i da za nekoliko sati ispletem. Oči mi ispadnu! Osim toga, pravim torte i uživam u tome. Eksperimentišem sa sastojcima. Pronađem bazni recept, pa izbacim ono što mi se ne sviđa, ubacim neki sastojak. Svi su prilično zadovoljni kad im napravim nešto slatko. * Za dan, koji bi bio po tvojoj meri, neophodni su...? - Ako je moguće, ne bih ustala rano ujutru. Onda bih jedno tri sata, kada je najjača koncentracija, snimala ili radila neku ulogu u pozorištu. Posle toga bih boravila u prirodi sa dragim ljudima, negde pored vode i gde nema mobilnih telefona. Jelo bi se neko voće, u društvu ljudi koji su ceo život pored mene i bili bismo posvećeni jedni drugima. * Čime te je najlakše “podmititi”? - Osim gumenim bombonama, koje mi odmah poprave raspoloženje, prilično sam slaba i na cveće. Sam taj gest, kada neko kupi cveće, mnogo mi kazuje. * Ako bi na jedan dan mogla da budeš neko drugi, a da to nije za potrebe uloge, u čijoj koži bi se najradije našla?- U Kleopatrinoj, intrigantna je kao lik. Radila sam je na kraju treće godine za ulogu i tada sam dosta istraživala. Potpuna je suprotnost meni. Ja sam neodgovorna prema sebi, a ona je mnogo volela sebe i sebi bila najbitnija. Volela bih da budem u koži osobe koja prvo ugađa sebi i gleda kako sve ostalo čeka.

Nastavak na Večernje novosti...