Izvor: B92, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branilac Haradinaja: Podmetnuto
Hag -- Branilac Ramuša Haradinaja tvrdio da su leševe u kanal Radonjićkog jezera podmetnule srpske snage.
Pošto branioci Ramuša, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja 19. aprila ove godine nisu završili unakrsno ispitivanje britanskog pukovnika Džona Kroslanda, on se danas vratio u Hag kako bi okončao svedočenje.
Haradinajev branilac je nastavio tamo gde je stao – ispitivao je svedoka samo o aktivnostima srpskih snaga bezbednosti u oblasti Dukađin, nastojeći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ospori ono što je u proleće 1998, godine njegov klijent lično ispričao Kroslandu. Svedok je, naime, u glavnom ispitivanju tvrdio da mu je Haradinaj na sastanku u Glođanu rekao da "on kontroliše područje Dukađina".
Svedok je suočen sa tezom odbrane da su srpske snage u septembru 1998. godine donele leševe ubijenih Srba i Albanaca u kanal Radonjićkog jezera i pripisale ih OVK. Razlog je, po braniocu, srpsko-albanski "propagandni rat" koji je tada bio u punom jeku.
Emerson je podsetio svedoka da je u iskazu tužilaštvu dozvolio mogućnost da su Srbi podmetnuli tela, pošto je znao da se "nisu libili prljavih trikova i da su slične stvari radili i ranije". Krosland je potvrdio da su to njegove reči, ali nije umeo da navede primer "ranijeg podmetanja leševa".
U glavnom ispitivanju svedok je rekao da su pored leševa na Radonjićkom jezeru pronađeni meci kineske proizvodnje, što bi moglo da znači da su ispaljeni od strane pripadnika OVK.
Branilac, međutim, kaže da je i ovde u pitanju "propagandni rat" u režiji srpskih policajaca koji su, po njemu, iz svojih pušaka ispalili kinesku municiju u zidove kanala, kako bi sumnja pala na OVK.
Da bi to potkrepio, branilac je predočio dokument sa potpisom tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, generala Vlastimira Đorđevića, u kojem on naređuje raspodelu kineske municije pripadnicima Posebnih jedinica policije na Kosovu.
Svedok je priznao da je Đorđevićevo naređenje "pomalo čudno", ukazujući da bi njega trebalo pitati zašto je to uradio. Taj dokument je, inače, datiran na 23. januar 1999. godine, što je više od četiri meseca posle pronalaska leševa i kanalu Radonjićkog jezera.
