Izvor: Vesti-online.com, 09.Jan.2013, 06:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Braća posle rata

Muhamed i Jovan odrasli su u istočnobosanskim selima Bukve i Miljanović kod Goražda. Bili su komšije i najbolji drugovi. Kad je počeo rat, uzeli su puške i postali ljuti protivnici. Pucali su jedan na drugog. Muhamed kao borac Armije Republike Bosne i Hercegovine, a Jovan kao pripadnik Vojske Republike Srpske.

Seča drva  

Kad je oružje utihnulo, Jovan i Muhamed su se vratili svom prijateljstvu. Danas su bolji drugovi nego što su bili pre rata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
- Suživot u Bosni i te kako je moguć. Mi smo primer za to. Pre rata mi smo bili komšije i družili smo se, ali danas smo nerazdvojni drugovi - ispričao je Jovan agenciji Anadolija koju je dočekao u Jovanovom društvu.

  Nerazdvojni: Muhamed i Jovan  

Otkrili su kako je izgledao njihov prvi susret nakon rata.

- Mi smo u ratu svi otišli iz svog mesta. Muhamed je bio u Goraždu, dok sam ja bio u Čajniču. Svako je krenuo sa svojim narodom. Kad je završio rat, na televiziji sam gledao neku emisiju o povratku i vidio sam Muhameda da se vratio u zavičaj i da živi u šatoru sa povratnicima - ispričao je Jovan i priznao da ga je Muhamedov povratak naterao na razmišljanje da se i on vrati u svoje selo koje graniči sa Muhamedovim.

 

Parče po parče

- Koliko god ko želeo, da li sa muslimanske, srpske, hrvatske ili neke romske strane, da rasparča BiH to će biti veoma teško. Bez suživota nacija nema života u BiH i žalosno je što pojedine političke strukture žele to razjedinjenje. Oni to žele samo iz jednog razloga, a to su lični interesi - kazao je Muhamed.

- Došao sam kod njega u selo iako sam imao tremu jer nisam znao kako će on reagovati. Ipak je to bio naš prvi susret posle rata. Došao sam do njegove kuće i zovnuo ga imenom. On mi je na to rekao: "Bujrum komšija, hajde slobodno" - ispričao je Jovan koji je s komšijom popio odmah kafu prijateljstva.

- Kada sam mu objasnio razlog dolaska, on mi je odgovorio da nema problema i da možemo ostati sa njima pa da zajedno tražimo donatore da nam se obnove kuće ili da odem do svog sela Miljanovića i tamo živim u šatorskom naselju - priča Jovan kako je odlučio da i njegova porodica podigne šatore. Tako je krenula njihova borba za povratak.

Prvi put su se sreli u martu 2001, a nakon godinu dana kuće su im obnovljene. Jovan smatra da do rata nije moralo doći.

 

- Mi smo normalni ljudi. Nismo uradili nešto zbog čega bi morali da se stidimo. Pričali smo o tome šta se dešavalo, šta smo proživeli, kako smo to prihvatili i mi se često šalimo na taj način, bolje je razgovarati o teškim ratnim temama nego ih potiskivati u sebi. Reka kada počne da nosi ona nosi sve i ne možeš mnogo da se opireš - sleže ramenima Jovan, a onda se nasmeja sam sebi jer je priču otegao kao "hodža teraviju".

  Kafa i razgovor bez predrasuda

Muhamed kaže da je srećan što se vratio na svoje ognjište i što su mu Srbi prve komšije. Ispričao je da je njegovo prijateljstvo sa Jovanom nailazilo na kritike mnogih u njegovoj okolini, ali je poručio da njih dvojica nisu dozvolili da u "u njihove duše ljudi unesu nacionalnu politiku."

- Svi povratnici koji su se vratili u ova naselja Bukvu i Miljanoviće nisu imali nikakvih nesuglasica. Razgovorom se sve može rešiti, dok se silom ništa ne rešava - poručio je Muhamed. - Jovan i ja smo došli do zaključka da su svi bili zavedeni pričom da će nas neko istrebiti, da će nas neko uništiti samo zato što nosimo drugo ime. Mi smo se razišli samo zbog imena. I kod Jovana teče ista krv kao i kod mene. Isto je ljudsko biće kao i ja, radimo iste stvari.

U procesu povratka u Bukve i Miljanoviće, dva sela koja žive i rade kao jedno, vratilo se 14 porodica. Većina kuća sada je prazna, jer su povratnici uglavnom stariji ljudi, a svake godine neko umre. Muhamed i Jovan odlučni su da njihovo prijateljstvo nikada neće umreti.

Nastavak na Vesti-online.com...