Izvor: Blic, 02.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božji zakon
Među sijaset najavljenih poskupljenja: gasa, grejanja, gradskog prevoza, kućne hemije, kozmetike, prehrambenih proizvoda, slatkiša i čega sve ne, ono o većim cenama grejanja se, ipak, izdvaja.
Ne zbog toga što je neočekivano (ko se još ovde nada pojeftinjenju), već zbog objašnjenja koje se svake godine ponavlja na isti način. Kaže se, naime, baš kao i prošle godine, da je gas poskupeo pa, otuda, i grejanje neizbežno mora da poskupi. Ovde je naglasak, naravno, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojmu neizbežnog koji saopštenju o poskupljenju daje maltene kanonski besprizivni karakter.
Ko se, prema tome, može buniti protiv nečega što se, kao i sudbina, ne može izbeći. Kao ni priznanice sa većim iznosom, uostalom. U poređenju sa cinizmom kojim se neka poskupljenja stavljaju u maltene istu ravan sa božjim zakonom, izostanak bilo kakvog pravdanja kod drugih se lakše podnosi.
Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je manje licemerno. Što na možda grublji, ali i istinitiji način otkriva da u odnosu države i građana, u ovom slučaju samo potrošača, ne postoji nikakav povratni uticaj. Da je njihov glas važan samo u jednoj prilici: na izborima.
Ako u optici onih koji odlučuju, takođe o povećanju cena, građani postoje samo kao pasivni prijemnici, zbog čega bi jedni isti kompozitori pisali novu partituru. Da bi, prema tome, saznali šta o neizbežnosti misli takođe druga strana, morali bi da se obaveste kod onih koji najviše snose teret većih cena.
Čuli bi tada ono što iz saopštenja o poskupljenju redovno izostaje: da se, uz sve neizbežnosti većih računa, mora takođe živeti.
