Izvor: Politika, 27.Mar.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Božja čestica”: biti il’ ne biti
Drugi put u Srbiji, drugi put u CERN-u prof. dr Rolf-Diter Hojer (64), čelnik najveće, najznačajnije i najopremljenije naučnoistraživačke ustanove na svetu, dolazi danas u Beograd.
Naš sagovornik je veoma ugledan fizičar koji proučava osnovne čestice. Zvanje doktora nauka stekao je na Univerzitetu Hajdelberg (Nemačka) u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) već je radio od 1984. do 1998, kada je u decembru naimenovan za generalnog direktora.
Sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je razumljivo što je razgovor započeo s Higs bozonom ili „božjom česticom” koja, kako naučnici pretpostavljaju, svim česticama u kosmosu daje masu.
Posle nekoliko registrovanih događaja čija statistika još ne dozvoljava jasne zaključke, a što je objavljeno prošlog decembra od dva glavna eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču (LHC),Atlasu (ATLAS) i Si-Em-Esu (CMS), da li verujete da smo sada bliži registrovanju Higs bozona?
Da, mi smo definitivno bliže. Sa eksperimentalnim podacima sakupljenim u 2012. godini, mi ćemo doći do šekspirovskog pitanja za Higs bozon: biti il’ ne biti.
Postojanje ove„božje čestice”, kako ju je nazvao Leon Lederman, možda će biti potvrđeno ili ne u ova dva eksperimenta. Kakve posledice u fizici i u razumevanju univerzuma možemo da očekujemo u zavisnosti od rezultata ovih eksperimenata?
Registrovanje Higs bozona predstavljalo bi trijumf standardnog modela fizike čestica i veliko otkriće uopšte. Standardni model bio bi kompletiran.
Potvrda nepostojanja bila bi jednako značajna i, takođe, veliki proboj u nauci, jer bi jedan od krucijalnih elemenata standardnog modela nedostajao, i to bi istovremeno predstavljalo prvi ustanovljeni defekt ovog modela. Tada bi bilo neophodno da se nađe zamena za Higs bozon i da se pronađe drugi mehanizam na osnovu kojeg fundamentalne čestice stiču masu. Biće nam neophodno više podataka iz Velikog hadronskog sudarača, i to bi potrajalo mnogo godina.
Mnogi fizičari se susreću sa pitanjem koje najčešće dolazi od zainteresovanih ljudi sa skromnim obrazovanjem u fizici: šta je bilo pre „velikog praska” (Big Bang)? Kako biste odgovorili na takvo pitanje?
Vreme i prostor su definisani jedino u trenutku nastanka „velikog praska”, zato fizika nije u stanju da odgovori šta je bilo pre tog momenta.
Smatrate li da će ljudsko saznanje nastaviti da se razvija ili će, možda, da se pojavi neka prirodna granica koja bi mogla da utiče na dalji razvoj naučnog istraživanja?
Uveren sam da će ljudsko znanje nastaviti da se razvija, jer ne vidim prirodne granice. Međutim, brzina tog razvoja će se, možda, promeniti.
U spekulacijama o postojanju granica ljudskog saznanja, često se polemiše da nauka i vera (religija) mogu da se slože (sustignu). Da li verujete u to?
Nauka i vera se obostrano razvijaju, a pri tom razvoju granice između njih se menjaju. Ako to može da se nazove konvergencijom ili stremljenjem ka zajedničkom cilju, onda je odgovor potvrdan.Vaš komentar povodom povratka Srbije u porodicuCERN-a? Zašto je taj korak značajan za našu državu?
Uz razvijene tehnologije iprimenljivog znanja (know-how) koje nalaze primene u oblasti medicine, inženjerstva i informatike, CERN ima važnu ulogu u pripremi naučnika različitog profila, inženjera i pronalazača za budućnost. U CERN-u je razvijen kompletan spektar obrazovnog programa, počev od neformalnog obrazovanja za đake najnižeg uzrasta do specijalizovanih programa iz fizike za đake i nastavnike srednjih škola, a i za studente i profesionalce u informacionim i akceleratorskim tehnologijama.
Kao država članica CERN-a, Srbija će moći da koristi sve ove pogodnosti, a uz to imaće priliku da učestvuje ravnopravno sa ostalim članicama CERN-a u kreiranju evropske politike i strategije razvoja fizike čestica. Drago nam je što možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji i radujemo se njenom povratku u porodicu CERN-a. Nadamo se da će beneficije članstva pored naučnika, univerziteta i industrije moći da oseti i celokupno stanovništvo.
Vi drugi put posećujete Srbiju i Beograd. Kakve ste utiske do sada stekli? Šta mislite o radu i doprinosu istraživačkih timova iz Srbije koji su angažovani na projektima u CERN-u?
Doprinos Srbije je bio vrlo značajan i vidljiv i imao je veliku ulogu pri donošenju odluke Saveta CERN-a u prijavljivanju Srbije za pridruženo članstvo, uz odluku da se podrži razvoj fizike čestica u Srbiji. Fizičari iz naučnih instituta Univerziteta u Beogradu, Instituta za nuklearne nauke „Vinča” i Instituta ta fiziku, uspešno učestvuju u eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču. Pošto ova instalacija sada obezbeđuje ogromne količine kvalitetnih eksperimentalnih podataka, srpski fizičari zajedno sa ostalim kolegama iz Evrope i sveta nalaze se u prvim redovima u izučavanju najvećih tajni prirode.
Imate li ideju vodilju u svom životu?
Nikad ne odustaj. Uvek imaj neku viziju ili san. Ako si posvećen radu, možda će tvoj san da postane stvarnost.
objavljeno: 28.03.2012
