Izvor: Southeast European Times, 23.Dec.2011, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić u Rumuniji pod teretom ekonomske krize
Proizvođači se žale da je 2011. bila najgora godina za prodaju uoči zimskih praznika.
22/12/2011
Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 22.12.2011.
Zimska tržnica, kako ih nazivaju, „tradicionalnih proizvođača“ na bukureštanskom trgu Obor puna je posetilaca. Ljudi se guraju da bi se probili do nekog drvenog štanda, razgledali razne prehrambene i druge proizvode, a potom krenuli ka drugom štandu.
Samo nekolicina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << međutim, zamoli prodavce da probaju izložene proizvode kako bi doneli odluku da li da ih kupe.
„Dajte mi samo malo, da zadovoljim apetit!“ kažu oni prodavcima.
Jedan od proizvođača koji izlaže svoje proizvode je Emil Kostea, proizvođač mesa iz Okruga Alba u centralnoj Transilvaniji, koji ima malu farmu u svom rodnom selu, na kojoj uzgaja svinje, ovce i koze.
Kosteini mesni proizvodi -- razne vrste kobasica, šunke i slanine -- šire miris dimljenog mesa i glavna su atrakcija za kolebljive kupce. „ Božić je vreme mesa, a onda i sira“, kaže Kostea.
Kao i ostali tradicionalni proizvođači, on brzo ističe da su njegovi proizvodi „100% prirodni“.
Međutim, Kosteu zbunjuju ljudi koji traže najjeftiniju hranu ili uzorke samo da ubiju glad.
„Oni idu od štanda do štanda tražeći najniže cene. To je kao ekonomsko hodočašće. Čak i jedan peni pravi razliku“, rekao je on za SETimes.
Kostea je objasnio da je ovo njegova prva godina u Bukureštu i da ne može da pravi bilo kakva poređenja sa prodajom prethodnih godina, mada se većina drugih žali na sve manju prodaju.
„Mislim da su Rumuni oprezni oko vremena koja dolaze i čuvaju novac u džepu“, kaže on, aranžirajući tegle sa semenjem i orašastim plodovima u bagremovom medu.
Nekoliko štandova dalje u tom redu, za štandom stoje Rahoveanuovi, iz okruga Fagaraš, u podnožju padina južnih Karpata.
„Prodajemo u Bukureštu nekoliko godina, ali ove godine je kriza najteže pogodila našu prodaju“, kaže Jon Rahoveanu za SETimes.
Rahoveanu vodi porodičan biznis, koji se proširio sve do prestonice, zbog veće konkurencije kod kuće.
„Bukurešt je najbolje tržište u zemlji. Jedini problem je što konkurencija ovde postaje još oštrija. Zaluđenost prirodnim proizvodima dovodi ovde puno lokalnih proizvođača, iako su neki od njih pod znakom pitanja“, rekao je on.
Kriza je takva da ljudi pokušavaju da urade bilo šta da osiguraju deo na tržištu ili jednostavno da opstanu. Nažalost, situacija se često pretvori u nezdravo nadmetanje lažnih tvrdnji.
Šta je rešenje? Rahoveanu kaže da je hitno potreban bolje uređeni sistem u kojem tradicionalni proizvođači mogu da sertifikuju svoje proizvode .
Drugi proizvođač Marta Hojda, poreklom Mađarica, iz okruga Hargita u istočnoj Transilvaniji, pozdravlja svoje kupce toplim osmehom.
Na pitanje kako ide prodaja ove godine, Hojda, kao i mnogi drugi, jednostavno odgovara „ tako-tako“. Ipak, ona je optimista i ponosno pokazuje svoju ručno rađenu vunenu ćebad, kožne papuče i prsluke, koji, za razliku od ostalih tradicionalnih proizvoda, ne mogu da se nađu na drugim mestima na tržnici.
Pre ekonomske krize prodaja u mesecu decembru obično je bila deset puta veća nego prethodnih meseci. Ove godine prodavci predviđaju prosečno povećanje prodaje od otprilike 30 odsto.
Međutim, veća od uobičajene prodaje očekuje se u sektoru elektronike jer mnogi Rumuni čekaju specijalne promocije na kraju godine za kupovinu takvih proizvoda.
Preko puta Hojdinog štanda je Veronika, koja prodaje božićne ukrase ručne izrade. Za razliku od drugih prodavaca, ona kaže da prolazi kroz krizu sa manje emocija.
„Ono što ja prodajem ovde ne zahteva puno investiranja. I nije kvarljivo kao mesni proizvodi ili hleb iz rerne. Pa opet, ako prodam manje, osetim uticaj toga na moj džep“, kaže Veronika za SETimes.
Uprkos najavljenom izlasku Rumunije iz recesije ranije ove godine i rekordnom ekonomskom rastu od 4,4 odsto u trećem kvartalu, javnost je daleko od toga da oseti efekte ekonomskog oporavka.
Istraživanje Evrostata objavljeno ovog meseca pokazuje da je Rumunija druga od dna po kupovnoj moći među 27 zemalja članica EU, a iza nje je jedino Bugarska.
Nastavak na Southeast European Times...
