Izvor: Danas, 26.Dec.2015, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić, tamo negde iza Boreja
Na, u literaturi, poetizovani mit o Hiperboreji, zemlji koja počiva „iznad severnog vetra“, oslanja se jedan noviji, hrišćanske provinijencije, koji raznorazni turistički bedekeri opisuju magijom polarnih noći, rečima božićnih pesmama i ukusima praznične trpeze. Iako su s merom dekorisane i osvetljene kuće i obavezni svećnjaci u prozorima u stanju da ionako bajkovite skandinavske kućerke učine još magičnijim, koliko božićna atmosfera zaista može ogrejati i nekoga ko se iza >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Boreja zatekne kao turista?
Mada su nove migracije i sveopšta globalizacija uticali na to da skandinavsko društvo nije više homogeno kakvo je bilo, tragovi tradicionalnog porodičnog životnog stila ostali su sačuvani u običajima tokom (pred)božićnih dana. Mada je reč o hrišćanskom prazniku, jul kako ga nazivaju na danskom, norveškom i švedskom, jól na islandskom i joulu na finskom, u sebi čuva sećanje na elemente tradicije preuzete iz paganizma i staronorveške mitologije.
Proslava Božića, kao jednog od najomiljenijih skandinavskih praznika, počinje početkom decembra. Kupuju se pokloni, odabira jelka, ponegde se organizuju ulični vašari, u crkvama se priređuju božićni koncerti. U različitim mestima postoje specifični lokalni običaji, kao na primer u Rejkjaviku, koji s ponosom nosi epitet “glavnog božićnog grada”. U njemu se na ulicama pevaju božićne pesme i toči topla čokolada, a 23. decembra se gotovo svi sjate u glavnu pešačku zonu, u Ulicu Laugarvegur.
Sledećeg dana u glavnom islandskom gradu, kao i u čitavoj Skandinaviji, zavlada pustoš. Prodavnice se zatvaraju na nekoliko dana, ljudi se povlače u svoje domove, ne rade restorani ni kafei, čak ni pojedini hoteli jer skandinavski Božić je intimni praznik koji se slavi isključivo u krugu porodice.
Upravo zato će turističko iskustvo u vezi sa skandinavskim božićnim običajima ostati na nivou teorijskih saznanja iz bedekera. Svečano obučeni Skandinavci okupljeni oko praznično postavljenog stola, koji će se, budući da na njima nema zavesa, videti kroz prozore njihovih kuća, činiće se kao kadrovi iz nemog filma jer iz skandinavskih domova neće dopirati nikakvi zvuci. Samo će miris specijalno pripremljenog sušenog mesa, koji će se širiti ulicama, podsećati da je u pitanju jedan od najsvečanijih dana u godini - u kojem su deca zabavljena poklonima dok je pažnja starijih usmerena na prazničnu trpezu koja se razlikuju od zemlje do zemlje. Najčešće su na meniju svinjska ili jagnjeća sušena rebra u kupusu, krompir ili pire odšvedske repe, lutefisk, pečena jagnjeća glava, mesne okruglice ili haringe uz koje se pije tamno pivo sa božićnim začinima, aquavit i kuvano vino s karanfilićima i đumbirom, dok se za dezert služi specijalno pripremljen pirinač s prelivom od brusnica i kolači od đumbira.
A onim zaljubljenicima u Sever, koji se ipak za vreme Božića tamo negde iza Boreja zateknu, ostaje da uživaju u savršenom miru i nordijskoj prirodi. A možda imaju i sreće da melanholiju celodnevnog zimskog sumraka odagna mistična aurora borealis.
