Izvor: Politika, 25.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić na markama
Serija od dve prigodne poštanske marke sa motivima Božića puštena u opticaj nešto ranije, 20. novembra
Pošta Srbije u okviru svog tradicionalnog izdanja "Božić" među prvima se pridružila većini poštanskih uprava evropskih zemalja u obeležavanju ovog velikog hrišćanskog praznika.
Rođenje Isusa Hrista slave sve hrišćanske konfesije mada u različite dane, kod pravoslavaca 7. januara, a kod katolika 25. decembra. Zbog toga je i serija od dve prigodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poštanske marke sa motivima Božića puštena u opticaj nešto ranije, 20. novembra. Nominale maraka su 16,50 i 46 dinara, što odgovara prvoj poštanskoj tarifi (pisma do 20 grama) za unutrašnji i međunarodni saobraćaj. Naravno da ove marke mogu da se koriste za čestitanje Nove godine i ostalih praznika.
Božić se kod nas slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a običaji vezani za njega brojni.
Dan oči Božića zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Badnjak je mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče drvo. Bira se mlad i prav cerić, a ako nema cerića može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin može na ramenu doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, pre nego što počne da ga seče domaćin se okrene istoku i tri puta se prekrsti.
Prema narodnom verovanju badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Vodi se računa da prilikom pada drvo padne direktno na zemlju. Iver od badnjaka se uzima da kajmak bude debeo kao iver.
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koji su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini nakon Hristovog rođenja. Badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva.
Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju. Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom i uzvikuju: "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica". Pre nego što se badnjak unese u kuću iseče se na tri dela tako da može da stane u šporet ili peć. Isto se govori i radi kao kada se unosi pečenica. Posle badnjaka u kuću se unosi slama, a postupak i govor je isti. Slama simbolizuje jasle u kojima je Isus rođen. Domaćica u slamu ispod stola, gde se večera stavlja slatkiše, poklone i igračkice.
Na sam Božić, rano ujutro, zvone zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuju dolazak i rođenje Hristovo. Narod odlazi u crkvu na božićnu liturgiju i svi se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Na marki od 16,50 dinara prikazana je božićna trpeza sa pogačom, crnim vinom, jabukama i slamom, a na marki od 46 dinara sveća i božićni ukrasi.
Likovnu obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner, iz Beograda. Marke su štampane u novosadskoj štampariji "Forum", tehnikom četvorobojnog ofseta u šalterskim tabacima od po 25 komada maraka, pri čemu su 1.120 tabaka sa većom nominalom numerisani, a ostali nisu. Tiraži maraka, kao i ranijih izdanja sa motivom Božića, su veći od uobičajenih. Marka od 16,50 dinara ima tiraž od 500.000 komada, a marka od 46 dinara tiraž od 100.000 komada.
DP "Jugomarka" emitovala je na dan izlaska maraka prigodan koverat prvog dana sa prigodnim tekstom na poleđini koverte.
B. S.
[objavljeno: 25.11.2006.]
