Izvor: Blic, 21.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Bože pravde“ i drugi hitovi
Evo, i ja, rođeni skeptik prema moći izvršne vlasti da istera pravdu, nadam se da to nije baš nemoguća misija i da je dostižan cilj utvrđivanja porekla zločina i porekla imovine. To je ovde često nepristojno blisko povezano i nerazlučivo jedno od drugog.
Zapalo mi je da ova prva nedelja pisanja redovne rubrike za „Blic" bude nekako politički skraćena zbog izborne ćutnje. Ali, i da su se ovi što su se kandidovali javili na Bogojavljenje, duboko uvereni da je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za njih baš bogomdani trenutak da nam još nešto saopšte, rekao bih da će se prošla nedelja pamtiti po onom dodatku presudi „zemuncima", naime, sudskom nalogu da osuđeni oštećenima isplate 11,6 miliona evra.
Ima u tome više pravde nego što to izgleda na prvi pogled. Posebno ako se prvi pogled zaustavi samo na oštećenoj Bojani Bajrušević kojoj pripada deo presuđenih para. Sve da se danas na gomili pojave u sudskom trezoru, teško da će joj biti isplaćene. Gospođa se, naime, odmetnula od ruke pravosuđa pod sumnjom da je pokrala državu.
Pitanje je, dakle, šta od toga imamo mi koji smo ovde ostali, osim otrcane poduke da se zločin ne isplati, ako te uhvate. Imamo, eksperti bi rekli, najzad ozbiljan mehanizam u borbi s organizovanim kriminalom čija moć počiva koliko na brutalnosti toliko i na novcu. Sada se na osnovu sudskih naloga mogu ispitati i blokirati računi u inostranstvu i može se oduzeti skupa imovina, čak i kad je preneta na treća lica, a ovom vrstom plenidbe razgrađuje se mogućnost da kriminalci na osnovu novca koji su prikrili i dalje drže konce u svojim rukama i kad su im ruke vezane.
Rekao bi čovek da je ovo čista stvar, ali politika „čistih ruku" morala bi da bude još prisutnija. Ona je zalog temeljnog poverenja u državne institucije. Čini mi se da je ovo presuđeno oduzimanje para stečenih kriminalom, dobar povod da se upitamo da li se bilo ko još seća obećanja poreznika, s kraja pretprošle godine, da će ispitati poreklo imanja onih koji se šepure vrednostima skupljim od 300.000 evra?
Osnovana je narodna sumnja da su se mnogi oko nas enormno obogatili dok smo većinski, i to pozamašno većinski, katastrofalno propadali. Još je osnovanija sumnja da je pozamašan broj onih što su se obogatili a nisu plaćali porez, jer nisu bili ludi da odu u poresku upravu i prijave porez na zlatni lanac s tuđeg preklanog vrata ili da dokumentuju prihode tovarnim listovima za šlepere cigareta i cisterne nafte čiji se transport obavljao pod okriljem noći i u potocima krvi.
Pitanje je prosto: koliko se para može vratiti u narodnu kasu? Nekako mi se čini da iznos ne bi bio mnogo manji od ovoga što sad obećavaju kao besplatne akcije od prodaje javnih preduzeća.
