Izvor: Vesti-online.com, 25.Nov.2016, 09:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bože, nek Sofija živi!

Malena Sofija Nikolić danas je na operacionom stolu u pariskoj bolnici Neker. Najveći svetski stručnjaci čine sve da detešce od 19 meseci prebrodi rođenjem stečenu anomaliju. S tim problemom u svetu ih je samo dvadesetak i svima im je zajedničko uverenje da se za život uvek vredi boriti.

Zahvaljujući Planki Bondulić, koja je 2001. iz Brestovca kod Leskovca došla u Pariz i nastanila se u slikovitom kvartu Port Dore, stupili smo u kontakt s porodicom Nikolić, Bojanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << (40) i Dejanom (37). Planka kaže da ih nije poznavala.

- Samo mi je kumica iz Niša Ivana Anđelković javila da njena drugarica ima dete s problemima i da u Parizu traže smeštaj. Ponudila sam im ključ od stana i otišla na letnji odmor u Srbiju. Sada im opet treba pomoć i opet sam priskočila. Divim se njihovoj hrabrosti - govori Planka i širom otvara vrata stana da se upoznamo s mladim roditeljima.

Čvrst stisak ruke, pogled u oči. Svaka izgovorena reč odiše stamenom čvrstinom. Samo je nemoguće s njima razgovarati istovremeno. Sa svoje jedinice Sofije, Soka je zovu, ne skidaju pogled danju ni noću.

Nema toga koji bi muku svog deteta bolje opisao od onog koji mu je život podario. A nije Bojana teško uzdisala, ni suzu pustila, niti veđe nabrala. Bojana je majka heroj.

- Mnogi mi kažu: "Jadna ti!" A ja sam zaista srećna. Imam predivno dete. Ne vidim na njenom vratu kanilu kroz koju diše, niti gastrostomu na stomaku kroz koju je hranimo. Vidim samo neverovatnu energiju i dete inteligentno, hrabro, milo... Sofija ne može da govori rečima, ali može pogledom sve kaže. Ona je za mene čudo. Zato svim roditeljima koji me sažaljevaju odgovorim da bi trebalo samo dva sata da provedu s mojom Sofijom i videli bi koliko bi ih obogatila. Ja sam njenim rođenjem postala neizmerno srećna - hrabra je Bojana.

Ne krije Bojana da su pred svaku operaciju silno prepadnuti, a do sada ih je bilo devet i dva puta je Sofijino srce stalo, na dva i sedam minuta. Pred Sofijom su još dve teške operacije, skidanje stenoze i laringoplastike. Ne zna se da li će moći da govori, ni da li će u dušniku kanilu nositi do kraja života, a i zbog gutanja je potrebna intervencija. Bojana duboko veruje u uspešan ishod, ali je za sve to potrebna i pomoć plemenitih ljudi.

Bojana je Nišlijka, a Dejan je iz Soko Banje. Prijatelj ih je upoznao.

- Varnice su sevnule i raplamsala se vatra koja i sada lepo greje - priča Bojana.

Dejan je od 2008. poslanik DS, obavezna su putovanja i boravak u Beogradu. Onda se Bojana preselila za njim, a posrećilo se da je zadržala posao u istoj banci.

- Nakon nekoliko neuspelih trudnoća i velike borbe, na svet je došla Sofija. Prvog dana po porođaju u Višegradskoj moja sestra radiolog je primetila da prelepa, crnokosa i crnooka bebica ne prestaje da štuca. Pozvali smo lekare i sledećeg dana Sofiju su premestili u intenzivnu negu, gde je dobila infekciju pluća. Svaki dan su mi donosili nove dijagnoze, svaki put je to bio novi šok - priča Bojana

Konačno, u stanju cistične fibroze Sofiju su prebacili u Institut za majku i dete gde je ustanovljen rascep između dušnika i jednjaka sa dve udružene fistule. Saopštili joj da oni ne rade odgovarajuće zahteve i nemaju instrumente, te da dete šalju u parisku bolnicu Neker, koja se za te probleme ubraja u četiri najbolje na svetu, uz one u Londonu, Bostonu i Sinsinatiju.

- A kako je Sofija kroz sve prolazila? - pitali smo.

- Sportski - hitro odgovara Bojana i objašnjava da je Sofija već svesna bola, belih mantila i kad joj se s iglom približavaju, pa kada treba da ide na operaciju i da tu nisu njene omiljene lutke Pero i Pjer-Žak.

- A posle magnetne rezonance niko nije mogao da veruje da nema posledica i zaključili su da Sofija prkosi medicini - kaže Bojana.

Bojana se u bolnici nikad nije odvajala od Sofijinog krevetića, ali je nije držala u naručju, okupala, menjala pelene, nikad joj glas nije čula.

- Razumeli su to Francuzi i počeli da me pozivaju da učestvujem u kupanju, previjanju, a kad su nam dozvolili povratak kući pokazali su kako da joj iz grla istiskujemo sluz i hranimo na stomak. Ja sam uz moju Soku celi dan do ponoći, a do jutra je Dejan. Zaspim uz pomoć tableta, a Dejan za 19 meseci nijednu noć nije prespavao - priča Bojana.

Nikolići imaju dva aspiratora i treći mobilni jer disajni put stalno treba ispumpavati, ali se neće predati. Sofija kao da im govori da ne smeju biti slabiji od nje. Iako ne može da priča, ipak je naučila svoj jasni jezik, znakovima, rukama, pogledom.

- Verujte, predivna je - kaže Bojana, a u tom trenutku u pidžamici je došetala Sofija da nas uveri u to.

Glavicu uokviruju crne loknice, šnalica ih ukroćuje, oči blešte. Stidljiva je, ali kad ugleda tatu Dejana, sva se rastopi. Slika srećne porodice.

Zaželesmo i uvereni smo da će im Bog dati i srećan nastavak.

Bojana je zahvalna svim ljudima koji su pomogli bez obzira na političku, nacionalnu i versku opredeljenost ili lične netrpeljivosti.

- Hvala dijaspori i posebno Fondaciji Podrži život bez koje ne bismo mogli dovesti dete na operaciju. Hvala i RFZO koji nas je do sada pomagao, ali ne mogu da razumem to njihovo poslednje odbijanje i usmeravanje na lečenje u Italiji, gde se ne obavljaju takve operacije - kaže Bojana.

Nikolići su optuženi da su odbili finansijsku pomoć države da bi izdejstvovali humanitarnu SMS akciju preko koje su dobri ljudi skupili 122.000 evra za operaciju u Parizu i tako finansirali političku kampanju DS. Ta izmišljotina je iskorišćena za političke juriše na Dejana.

Hajde, neka je takav idiotluk izgovorio Marijan Rističević, član poslaničke grupe vladajućeg SNS-a i Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ali je neverovatno da se na sednici Narodne skupštine zbog tako izlupetane ludosti nije niko usprotivio, pa ni njihov "Bog na zemlji" koji ih sve nadgleda.

Dejan kaže da ne zna o kakvoj je političkoj kampanji reč mogla da bude jer ljudi su tek na kraju humanitarne akcije saznali da je član DS. A veruje da bi pomogli i da su znali.

- Moj prvi osećaj je bio bes, a kao čoveka povredilo me što to nisu osudili oni koji predstavljaju institucije. A taj kritičar je član Upravnog odbora RFZO i zna šta je istina. Sada istinu znaju svi. Ipak, i dalje smatram da je to samo potez zlonamernog pojedinca koji nije uspeo da baci ljagu na humanitarnu akciju, Srbiju i Srbe, već se to obilo njemu o glavu - ne gubi Dejan veru u ljude.

Bojana ukazuje da je njihova kompletna dokumentacija savršeno čista.

- Akciju sam pokrenula kao majka, a ne supruga političara. Morali smo hitno da reagujemo jer je operacija već bila zakazana - priča Bojana.

Nastavak na Vesti-online.com...