Izvor: Večernje novosti, 07.Nov.2013, 10:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Božanska geografija Starog Rasa

ISTRAŽUJUĆI tajanstvene srpske humke iz prethrišćanskog perioda na Pešterskoj visoravni arheolozi "Muzeja Ras" su krajem oktobra otkrili ostatke staroslovenskog svetilišta. Građevina koja se vidi i na satelitskim snimcima odgovara srednjovekovnim svedočanstvima da su slovenski hramovi stajali na vrhovima bregova s oltarom na istočnoj strani. Na bregu arheolozi su uočili pravilnu strelastu formaciju od misterioznih srednjovekovnih humki, a satelitski snimci otkrivaju da je kamena "strela" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << usmerena ka svetilištu! Naučnici priznaju da još nisu utvrdili čemu su tačno služile humke složene na prostoru prečnika od četiri do deset metara. - Prilikom prvih izviđanja Sjeničko-pešterske visoravni mislilo se da je reč o praistorijskim nekropolama. Istraživanja su pokazala da su humke načinjene u periodu od 9. do kraja 11. veka. U njima su nađeni ostaci lomača, kosti životinja koje su žrtvovane ili spaljene s pokojnikom, kao hrana za zagrobni život. Ima i mnogo izlomljene slovenske keramike, ličnih predmeta, nakita, alata - kaže arheolog Dragica Premović, direktor "Muzeja Ras". Ona navodi da su istražene desetine humki, a da su se samo u jednoj nalazili ostaci pokojnika. To ne isključuje mogućnost da je reč o grobnim mestima, jer su Sloveni u prehrišćansko vreme spaljivali pokojnike, a pepeo stavljali u posude na vrhu humki. Ipak, postoji mogućnost i da su humke arhaični oltari na kojima su prinošene žrtve bogovima. Za razrešavanje ovih nedoumica, arheolozi koriste detaljne topografske mape. - Stari Ras, a naročito Sjeničko-pešterska visoravan su riznica toponima iz slovenske mitologije. Imena lokaliteta su šifre koje otkrivaju njihovu namenu ili ime božanstva kome su tu prinošene žrtve. Primer je lokalitet Kobiljka s velikim brojem humki, u kojima su pronađeni delovi konjskih lobanja, a nalazi se ispod vrha Kobilica. To povezuje pokojnike sa staroslovenskim kultom konja, a moguće je da su tu žrtve prinošene božanstvima - konjanicima: Svetovidu, Perunu, Svarogu, Horsu ili Trojanu - kaže Dragica Premović. Na mapama Starog Rasa mnoštvo je Svetovidovih toponima: Vidovo, Vituš, Vitoš, Vidačica, Vidina glava. Po Perunu se zovu Perunika, Peruničići, Perovo brdo i nekoliko Perovih vrhova. Trojan i Troglav su "rezidencije" noćnog jahača s tri glave, a po boginji ljubavi Ladi zova se brdo i predeo Ladovići. U okolini Sjenice najpoštovaniji je bio bog Volos, čiji je simbol bik. Njemu imena duguju Vlašić, Vlašica, Vlas, Veliki Vlas, Vlasovo, Vlaško, Vlaški most. - Cela istorijsko-geografska oblast Stari Vlah nazvana je po božanstvu čije je starorusko ima Volos, a južnije su ga zvali Vlas, Vlaš ili Vlašić. Sazvežđe Plejada kod nas se zove Vlašići - Vlasovi sinovi. Po Volosu su nazvani i Vlasi, pastirski narod Sjeničko-pešterske visoravni, poštovaoci boga zaštitnika stočarstva, a ne romanizovano predslovensko stanovništvo, kako neki tvrde. To dokazuje i stotinak staroslovenskih humki na padini Vlaški grob - kaže Dragica Premović. TROJAN I SVETI ĐORĐE POSEBNO mesto na "božanskoj mapi" ima brdo Trojan, na rubu Pešterskog polja, nekadašnjeg jezera. - Po veoma staroj legendi u jezeru ispod Trojana je živela troglava aždaja, ili vodeni bik kome su žrtvovane devojke. Kada je na red došla kneževa kći, naišao je konjanik sveti Đorđe, ubio aždaju i spasao devojku. U podnožju Trojana je izvor Đurđevica, kod koga su se i hrišćani i muslimani okupljali na Đurđevdan. Legenda i običaj predstavljaju ostatke Trojanovog kulta - navodi Dragica Premović.

Nastavak na Večernje novosti...