Izvor: Southeast European Times, 03.Dec.2010, 00:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bosna proslavlja „Dan državnosti“, ali bez Srba

U Bosni i Hercegovini se čak i postizanje saglasnosti oko nacionalnog praznika pokazalo kao neizvodljivo.

02/12/2010

Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 1.12.2010.

Dan državnosti, koji je obeležen u četvrtak (25. novembra), predstavlja impresivan događaj. Oko 400 visokih međunarodnih i lokalnih zvaničnika -- uključujući ambasadore Turske, Crne Gore, Srbije i Rumunije u BiH -- prisustvovalo je ovogodišnjem svečanom prijemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u zgradi Predsedništva u Sarajevu.

Njime se obeležava zasedanje antifašističkog veće iz 1943. godine, na kojem su potvrđeni državnost i teritorijalni integritet BiH, pa deluje kao odlična prilika za nacionalni praznik.

Međutim, postoji jedna začkoljica: znatan deo zemlje -- tačnije entitet bosanskih Srba Republika Srpska (RS) -- odbija da ga obeležava.

„Ne mogu da kažem nikada, ali moram reći da je to malo verovatno“, rekao je srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović dnevniku Večernji list, kada su ga pitali da li će se stav Banja Luke promeniti.

„Praznik BiH je nešto oko čega se svi slažemo i ako ne možemo da se dogovorimo oko određenog datuma, postoje neki drugi datumi oko kojih možemo da se dogovorimo. Ovaj datum je važan za prošlost ove zemlje, ali nije državni praznik Bosne i Hercegovine“, rekao je on. „To bi svi trebalo da uzmu u obzir, čak i oni koji danas napadaju one koji ne prihvataju ovaj dan kao Dan državnosti Bosne i Hercegovine.“ Radmanović nije prisustvovao zvaničnom prijemu.

U međuvremenu, istaknuta političarka RS izjavila je, kako su preneli mediji, da Sarajevo snosi krivicu. „U nekoliko prilika predstavnici srpskog naroda u državnoj vladi BiH pokušali su da postignu sporazum o praznicima, ali to nije uspelo, jer Bošnjaci ne prihvataju bilo kakav dogovor“, rekla je Dušanka Majkić, predsedavajući Doma naroda parlamenta BiH i članica stranke SNSD predsednika RS Milorada Dodika.

Politički analitičar Asim Mujkić, prodekan Fakulteta političkih nauka Sarajevskog univerziteta, kaže da postoje tri razloga za zastoj: pravni razlog, politički i onaj vezan za vrednosti.

Pravni razlog, rekao je on, odnosi se na proglas u Službenom listu Republike Srpske 1993. godine da je srpski narod povukao svoj potpis sa sporazuma veća iz 1943. godine.

Politički, kaže on, RS ne priznaje tvrdnje vezane za istorijski kontinuitet države BiH. U pogledu vrednosti, praznik kojim se slavi okupljanje tri ravnopravna naroda u borbi protiv fašizma ne uklapa se u etničke nacionalističke teme koje naglašavaju političari u RS, koji radije prikazuju Srbe kao ugroženi narod, okružen neprijateljima.

„Normalizacija im ne odgovara“, kaže Mišić.

Stanovnik Istočnog Sarajeva u RS, koji nije želeo da mu se objavi ime, izrazio je ravnodušnost u pogledu praznika. „Što bi mene bilo briga šta oni slave u Federaciji? Mi imamo našu Republiku Srpsku i stalo nam je do naših datuma“, rekao je on.

Državni parlament BiH još uvek nije uspeo da usvoji nijedan zakon o državnim praznicima. Drugi predloženi povodi -- 1. mart (Dan nezavisnosti) i 11. jul (Godišnjica genocida u Srebrenici) -- neprihvatljivi su za RS.

Zasedanje veća 1943, koje se obeležava Danom državnosti, održano je u noći 25. novembra i u rane jutarnje sate narednog dana. Ukupno 173 člana veća okupila su se pod okriljem noći, zbog opasnosti od napada nacističke avijacije.

Oni su proglasili BiH zemljom koja nije ni muslimanska, ni srpska, ni hrvatska, nego zasnovana na sve tri konstitutivne etničke zajednice, od kojih nijedna nema ekskluzivna teritorijalna prava.

Dve druge sednice Zemaljskog antifašističkog vijeća Narodnog oslobođenja BiH (ZAVNOBiH) održane su 1944. i 1945, ali se prva smatra najznačajnijom.

Nastavak na Southeast European Times...