Izvor: B92, 03.Avg.2021, 18:50
Bosna nije mesto za eksperimente?
Novi visoki predstavnik Kristijan Šmit ne bi trebalo da nameće politička rešenja u Bosni i Hercegovini.
To kaže u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“ hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman.
Nemački list Frankfurter algemajne cajtung, pod naslovom „Bosna nije mesto za eksperimente“, objavljuje intervju sa ministrom spoljnih poslova Hrvatske Gordanom Grlić-Radmanom o situaciji u susednoj zemlji, kao i o zadacima koji predstoje novom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu.
Komentarišući odluku ranijeg visokog predstavnika Valentina Incka, da nametne zakon kojim se kažnjava negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca, Grlić-Radman kaže da „visoki predstavnik ima pravo da koristi bonska ovlašćenja (i nameće zakone, prim.ur), ali njihova primena predstavlja demokratski deficit, što nije spojivo s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovina.“ Prema mišljenju šefa hrvatske diplomatije, bonske ovlašćenja jesu doduše legitiman instrument, ali su „istovremeno i političko-pravni atavizam“.
Sličan stav Grlić-Radman iznosi i u vezi s institucijom visokog predstavnika (OHR): „Kao relikt iz vremena neposredno nakon rata, OHR je danas izraz demokratskog deficita u političkom životu zemlje“. Zbog toga bi bilo kakvo nametanje ustavnih promena dekretima bilo pogrešno, ocenjuje hrvatski ministar.
Nemački list navodi da Grlić-Radman odbacuje ideje nekih bošnjačkih političara i publicista, da bi „Bosna mogla, uz pomoć američkog i zapadnoevropskog pritiska da bude pretvorena u nekakvu unitarnu državu. U njoj bi Bošnjaci, koji čine gotovo polovinu stanovništva, određivali politički kurs“.
U tom kontekstu Grlić-Radman kaže: „Centralističke tendencije mogle bi BiH da vode u nestabilnost, jer ko bi onda zapravo bio nosilac bosansko-hercegovačke državnosti, ako bi se sve određivalo samo po volji najbrojnijeg konstitutivnog naroda?“
Zbog toga je i sadašnji izborni zakon, koji, kako kaže hrvatski ministar, omogućava da „brojčana nadmoć Bošnjaka vodi do toga da kandidati koji imaju većinsku podršku Hrvata nemaju šanse na izborima (za državno predsedništvo, prim.ur).“ To bi trebalo promieniti, smatra Grlić-Radman: „Važno je da Hrvati biraju svoje predstavnike i da pritom ne mogu da budu nadglasani.“
Za takav stav, koji podržava i Hrvatska, u Evropskoj uniji postoji sve više razumevanja, smatra ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.
Švacarski list Noje cirher cajtung donosi tekst u kojem se navodi da kancelariju visokog predstavnika (OHR) treba zatvoriti. Kristijanu Šmitu „treba poželeti sreću, ali i konstatovati da je funcija visokog predstavnika trebalo da bude ukinuta. Odavno.“
„Od početka 2000. godine OHR se udaljavao od političke realnosti i postajao je ping-pong loptica lokalnih moćnika, a ne neko ko je trebalo da nadzire“, piše švajcarski list: „Mnogi smatraju da se problemi u zemlju ne mogu rešavati spolja.Tako je visoki predstavnik Miroslav Lajčak iz Slovačke, nakon dve godine u službi sumirao posledice: rekao je da njegov odlazak neće ostaviti prazninu, jer je to mrtav konj kojeg on više nema volje da jaše.“
U članku se iznosi očekivanje da OHR neće uspeti da sprovede Zakon o zabrani negiranja genocida: „Za srpske nacionaliste zakon je podloga ne samo za bagatelisanje Srebrenice, već i pokazivanje nemoći OHR. I zato se mora ukinuti. Ako Evropa želi da pomogne BiH, ona mora da traži druge puteve“, zaključuje švajcarski list Noje cirher cajtung.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
