Izvor: Politika, 27.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosna cela iz četiri dela
Zbog dogovora o uspostavljanju četiri teritorijalne jedinice u BiH, Tihića oštro kritikovala Stranka za BiH, a Dodika SDS i SRS. – Nejasno šta je teritorijalna jedinica: region, entitet, federalna jedinica, kao i budući odnos RS i centralne vlasti
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ako se ostvare principi o promeni Ustava Bosne i Hercegovine, koji su prekjuče u Banjaluci potpisali predsednici Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dodik, Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić i Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović, onda će ona na srednjem nivou vlasti imati četiri teritorijalne jedinice, umesto sadašnje dve: Republike Srpske i Federacije BiH. Osim toga, tačkom tri zajedničke izjave o Ustavu BiH predviđeno je da sve teritorijalne jedinice, kao i sada, imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
Iako u izjavi lidera tri vodeće stranke u BiH ništa nije konkretno navedeno o budućim teritorijalnim jedinicama srednjeg nivoa vlasti, ovo pitanje se našlo u centru interesovanja javnosti. Pominjanje četiri teritorijalne jedinice srednjeg nivoa vlasti u Sarajevu je podiglo veliki talas političkog nezadovoljstva koji se sručio na predsednika Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića.
Na Tihića se najžešće obrušila Stranka za BiH Harisa Silajdžića. Stranka za BiH je saopštila da je iz izjave koje su potpisali Dodik, Tihić i Čović jasno „da je dogovoreno uspostavljanje novih entiteta”. U njenom saopštenju je, osim toga, naglašeno da im „takav dogovor više liči na Čovićev predlog o uspostavljanju većinskog hrvatskog entiteta i formiranju distrikta Sarajevo”. Po oceni partije koju predvodi bošnjački član Predsedništva BiH, četvrti entitet bi „služio samo kao paravan za podelu BiH po etno-teritorijalnim kriterijumima”, što je za ovu stranku neprihvatljivo.
Protiv prekjučerašnjeg dogovora izjasnila se i Socijaldemokratska partija BiH, koju predvodi Zlatko Lagumdžija, i Srpska demokratska stranka. SDP BiH je saopštila da je reč o „još jednoj prevari i zavaravanju javnosti, kako bi se skrenula pažnja sa istinskih problema građana BiH”.
SDS je ocenila da je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik otvoreno pristao na „napuštanje Dejtonskog sporazuma”.Srpska radikalna stranka je ocenila da je prekjuče u Banjaluci zadat „najžešći udarac Dejtonskom sporazumu”.
Profesor na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Petar Kunić za naš list je rekao da je u zajedničkoj izjavi određene pojmove trebalo pricizirati.
– Nejasno je šta se podrazumeva pod ’teritorijalnom jedinicom’. Da li je to region, entitet ili federalna jedinica? Takođe, mislim da je trebalo jasno navesti da li se formiranje novih teritorijalnih jedinica na srednjem nivou vlasti odnosi samo na Federaciju BiH ili na celu BiH. Po mom mišljenju bez potpuno jasno definisanih ovih pitanja nije se trebalo upuštati u bilo kakve razgovore o razgradnji najznačajnijeg dela Dejtonskog sporazuma, a to je Ustav BiH – naglasio je dr Kunić.
On je podsetio da teritorijalno preuređenje svake države podrazumeva i prekompoziciju vlasti u njoj.
– Ako se uđe u izradu amandmana na Ustav BiH, onda bi za nas jedino prihvatljivo bilo da se novi entiteti ili federalne jedinice formiraju na teritoriji Federacije BiH, koja sada ima deset kantona i svaki od njih ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ne treba zaboraviti ni to da mnogi međunarodni eksperti, pa i političari, ukazuju na neodrživu unutrašnju organizaciju Federacije BiH, u kojoj, bez opština, ima 11 parlamenata, isto toliko vlada i oko šest stotina poslanika – objasnio je dr Kunić.
Prema njegovim rečima, u razgovorima o promenama Ustava BiH i povećanju broja teritorijalnih jedinica na srednjem nivou vlasti treba ući oprezno.
– Ako i dođe do formiranja još dve federalne jedinice na teritoriji Federacije BiH, Republika Srpska mora voditi računa o tome kako da i u promenjenom ustavnom uređenju zadrži sadašnji uticaj na donošenje odluka u zajedničkim organima BiH. Znači, morali bismo se izboriti za to da se način odlučivanja u Predsedništvu BiH, Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini ne menja. A u ovim organima nijedna odluka se ne može doneti ako za nju ne glasa određeni broj predstavnika srpskog naroda, odnosno Republike Srpske – istakao je profesor dr Petar Kunić.
Na osnovu prvih reakcija na prekjučerašnju zajedničku izjavu o Ustavu BiH i već tradicionalnih podela u ovoj zemlji, naš sagovornik nije optimista da će dogovor Milorada Dodika, Sulejmana Tihića i Dragana Čovića dobiti podršku u Parlamentarnoj skupštini BiH.
– Istina, nezahvalno je davati procene pre nego što su obelodanjeni amandmani na Ustav BiH. Ali, s obzirom na to da su podele u BiH po svim značajnijim pitanjima izuzetno duboke i da su ovde na sceni prečesto različiti interesi, smatram da su šanse da amandmani koje će, eventualno, predložiti SNSD, SDA i HDZ BiH dobiju dvotrećinsku većinu u Parlamentarnoj skupštini beznačajne. Ovakav stav potkrepljuju i oštre kritike koje bošnjački političari od prekjuče upućuju na račun Sulejmana Tihića – zaključio je dr Petar Kunić.
Boro Marić
[objavljeno: 28/01/2009]
