Izvor: Politika, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borski resursi
Aktivnih rudnika bakra ima u oko 70 zemalja sveta. Srbija (Jugoslavija, praktično Timočki basen) krajem 1980-ih učestvovala je sa 1,6 odsto u svetskoj proizvodnji od 8,95 miliona tona, da bi 2006. njeno učešće palo na, zanemarljivih, 0,1 procenat.
Sa rudarskom proizvodnjom bakra (ili bilo kojeg drugog metala, ili skoro bilo čega) Srbiju nije mimoišao trend svih zemalja u tranziciji; bez obzira gde one bile. Sve te, u novo još uvek ne potaman skrojeno ruho obučene zemlje, zamajavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da nađu sebe u fazi transformacije, često izgube korak i sa sobom i sa svetom. NATO intervencija u Srbiji dodatno je i nemilosrdno dokrajčila teško oslabljenu industriju.
Koliko dugo tim zemljama, pa i Srbiji, treba da uhvate korak sa svetom, zavisi pre svega od donošenja, za investicije, stimulativnih zakona i, naravno, od utvrđenog i na zdravim osnovama pretpostavljenog rudničkog kvaliteta onoga što zemlja ima.
Godišnja proizvodnja bakra RTB Bor se, od 1990, kada je bila oko 106.000 tona, do danas prepolovila svake pete godine da bi 2005. bila sedam puta manja i iznosila oko 15.000 tona. Produktivnost i iskorišćenost kapaciteta su padale pa su troškovi proizvodnje po toni bakra, maltene, proporcionalno rasli, tako da RTB Bor već desetak godina živi od milostinje koja se daje prosjaku. Te, 1990. godine bruto prihod, RTB Bor bio je oko 320 miliona dolara, a ostvareni profit oko 75 miliona dolara. Po cenama iz prva tri meseca ove godine profit proizvodnje iz 1990. bio bi oko 400 miliona dolara. Uz baš tolika investiciona ulaganja RTB Bor bi, za četiri godine, mogao opet biti "onaj stari". Naravno, uz održanje današnjih, izuzetno visokih cena bakra i pratećih metala, zlata i srebra, na svetskom tržištu.
Evo i odgovora na pitanje hoće li Timočki basen opet biti (u svetu) značajan proizvođač bakra? Rudnike ovog basena je, srećom, na prosjački štap odvela dugogodišnja zapuštenost, a ne iscrpljenost njihove žile kucavice, resursa kojih već sada ima, identifikovanih i u različitim nivoima istraženosti dokazanih, više no što je u prethodnih 100 godina rudarenjem iz zemlje izvađeno. Kvalitet tih resursa, naravno, nije kao što je nekad bio, ali je opadanje kvaliteta resursa obeležje globalnog karaktera. To opadanje kvaliteta resursa (više nego) nadoknađuju povećanja produktivnosti i tehnološke inovacije.
Inženjer geologije, Vankuver
[objavljeno: ]
