Izvor: Blic, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borski fijasko
Stvarnost koju živimo upućuje nekako na zaključak da između kiča kao sveukupnog fenomena te političara i vlasti kod nas ima znaka jednakosti i da u oba slučaja važe isti principi. Ima ih svega nekoliko: princip komfora, odnosno težnja da sve bude brzo i ugodno, pravilo da često nema podudarnosti između ciljeva i sredstava, zatim princip kumulacije funkcija i na kraju osrednjost kao kriterijum koji sve uprosečava i relativizuje. Da nam, dakle, politika i vlast nisu kao kič, ne bismo bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svedoci još jedne velike bruke u nizu, odnosno skandala oko prodaje Rudarsko-topioničarskog basena „Bor".
Samo pre petnaestak dana Predrag Bubalo, jedan od petorice ministara tehničke vlade, a toliko ih je učestvovalo u sklapanju ugovora, javno je izrekao stav: „Privatizacija RTB 'Bor’ jedna je od ubedljivo najuspešnijih u Srbiji." Kad ono, međutim... Sve je od početka bilo klimavo i čudno. Rumunski „Kuprom" vredi između 40 i 50 miliona, a godišnji promet mu je oko 100 miliona dolara. Na tenderu je ponudio da za RTB „Bor" plati 400 miliona uz investicije od 200 miliona dolara. Ipak je bilo jasno, uz sve poštovanje, da „Kuprom" nema finansijski kapacitet da plati izlicitiranu cenu. Niko u državi se nije ozbiljnije pozabavio bonitetom kupca. Umesto bankarske garancije, stiglo je pismo o otkazu, a juče novo o „možda kupovini".
Sada se svi, od Agencije za privatizaciju do ministara, čude i iznenađuju. Država se u svemu ponašala kao da prodajemo piljarnicu, a ne jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi. Na kraju ostaje pitanje: da li je sve što se dogodilo posledica nečije nesposobnosti ili nečije korumpiranosti? Javnost mora saznati precizan odgovor.
