Izvor: Politika, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borske ruine pojele 100 miliona dolara
Bor – Na Crnom vrhu kod Bora, još pre sedam godina, zakatančeno je gradilište velikog turističkog centra "Jelen", nakon što je u njega do tada uloženo 55 miliona dolara. Stalo se na polovini gradnje, a reč je o projektu koji je imao ambiciju da bude uzdanica i okosnica borskog i timočkog turizma, ali i da pomogne već tada uveliko posustalom borskom kombinatu bakra. Uveliko se, početkom 1999, govorilo da će sve biti okončano "i pre roka". Da će ogroman kompleks građevina velelepno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zasvetleti u novogodišnjoj noći na iskraju 1999. godine i da će već u 2000. godini carski poslovati u velikom lancu "Hajatovih" hotela, sa najbogatijom turističkom klijentelom.
Ali, ništa od hvaljenog projekta koji je gradio konzorcijum šest naših najmoćnijih javnih preduzeća sa "Jugopetrolom" na čelu. Ništa, ni posle više zvaničnih obećanja nakon oktobarskih promena 2000. godine. Niko ni tada nije poricao da je investicija realna i perspektivna i da je treba nastaviti – zarad 1.000 ljudi koje je trebalo zaposliti, zarad Bora, Srbije i srpskog turizma.
Govorilo se i kako će u tu jedinstvenu borsku turističku ponudu ući još i hotel "Jezero" na Borskom jezeru, tamošnji motel i borski aerodrom, kao i Sportsko-poslovni centar "Mladost" u Boru (sa velelepnim halama i otvorenim i zatvorenim plivačkim bazenima), pa motel u Zlotu i Brestovačka banja, sa atraktivnim obnovljenim dvorcem kneza Aleksandra Karađorđevića, i novopodignuti Poslovni centar "Kapija Bora".
Mrtav kapital
Uzalud i velelepni crnovrški turistički kompleks, u izgradnji, a uzalud i svi ostali pobrojani "prateći sadržaji" ambicioznog borskog turističkog projekta. Danas su sve te "uzdanice" mrtav kapital, a ako se ništa ne preduzme – i buduće ruine. Upućeni kažu da se godišnje gubi i do milijardu dinara, zbog propadanja izgrađenog i neostvarene dobiti. Zato što Crni vrh nije završen i što ne radi (kako je bilo planirano), zato što već tri godine (i zimi i leti) ne rade hotel "Jezero" na Borskom jezeru (sa oko 300 postelja) i motel "Zlotske pećine". I što godinama ne radi već pominjani motel "Metalurg" na Borskom jezeru (ruiniran do temelja, pa obnovljen) i aerodrom i Sportsko-poslovni centar "Mladost"... A da sve to radi bilo bi posla za još 2.000 ljudi, a Borani bi manje strahovali od jednoličnog monostrukturnog privređivanja zasnovanog isključivo na proizvodnji i preradi bakra.
Ipak, niko ne može tačno da kaže kolika je stvarna šteta od mrtvog borskog kapitala. Procenjuje se da je samo godišnja šteta na nedovršenom crnovrškom gradilištu veća od 100 miliona dinara. Toliko štete pričine kiša, sneg, mraz, vetar i lopovi. Ovi poslednji su do golih zidova razgradili dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića u Brestovačkoj banji, sagrađen 1856. godine a pod zaštitom države od 1949. godine. Čak su i temelje potkopali, tražeći zlato.
Još manje se može saznati o krivcima za razvlačenje mrtvog kapitala. Ne znaju se pouzdano čak ni njegovi vlasnici. Izvesno je da je kapital borskog kombinata u svemu najviše učestvovao, izuzev u gradnji Turističkog centra na Crnom vrhu. Ali, i bivši graditelji su uveliko nemoćni. Oni koji najviše mogu da učine – borski kombinat i država – ne čine ništa.
Nevolja je u tome što opština sada ima sve više štete baš od onih od kojih traži pomoć. O tome su za "Politiku" ovih dana govorili Branislav Rankić, predsednik borske opštine (radikal), i njegov zamenik Dragan Žikić (socijalista). Kakva se još pomoć, vele, može dobiti od kombinata, koji, počev od 2001, neprekidno (od kada je stavljen pod državnu upravu) nije više borski i koji obara proizvodnju i povećava dugovanje prema opštini. Nema više pomoći od giganta bakra, kao nekada, ima samo štete. Trenutno za neplaćene usluge (voda, grejanje, smeće) i neuplaćene takse i doprinose kombinat duguje lokalnoj borskoj samoupravi više od 380 miliona dinara.
Vlada se još ne izjašnjava
Ljudi iz poslovodstva Kombinata bakra ponašaju se, kažu naši sagovornici, kao službenici vlade. Ne interesuju ih stavovi sindikata borske kompanije, stavovi radnika i čelnika lokalne samouprave. A upravo od vlade najviše zavisi sudbina turističkog centra na Crnom vrhu: ili će državna javna preduzeća (udružena u konzorcijum) nastaviti gradnju do završetka, ili će centar otići u privatizaciju, da bi ga dogradio novi vlasnik. Vlada o tome uporno ćuti.
Ima izgleda da će zatvoreni plivački bazen u velelepnom Sportskom centru "Mladost", koji je pre više od dve decenije izgrađen samodoprinosom, uskoro biti u funkciji. Doneta je opštinska odluka da SC postane javna ustanova i da se izdržava iz budžeta. Bazen nije radio tri sezone zato što je iznad njega, zbog lošeg održavanja, propao krov. Potrebno je da se uloži između 12 i 22 miliona dinara za sanaciju.
U toku su pregovori predstavnika opštine i Vlade Srbije da se velelepni motel u Zlotu ustupi opštini na korišćenje, kao značajan objekat za budući razvoj turizma. U pregovorima su i čelnici opštine i "Energoprojekta" da beogradska firma uz pravičnu nadoknadu ustupi deo svoje imovine u Poslovnom centru "Kapija Bora" opštini Bor. Deo prostora od ukupno 4.000 kvadratnih metara biće namenski ustupljen omladini Bora, deo već pripada borskom kombinatu, a ostali deo biće ponuđen na prodaju. Ipak, "Kapija" i posle 10 godina od izgradnje zvrji prazna, u celosti. Kada će pregovori sa vladom i "Energoprojektom" biti završeni – niko ne zna. Ne zna se ni kada će aerodrom početi da radi za potrebe turizma i borskog kombinata. Hotel i motel na Borskom jezeru takođe su prazni i čekaju da bude završena privatizacija proizvodnih pogona borskog kombinata bakra.
Ne zna se ni da li će neko odgovarati što je pod veoma sumnjivim okolnostima završena privatizacija Brestovačke banje i što je izgubljena najsavremenija gradska pekara građena samodoprinosom Borana...
[objavljeno: ]
