Izvor: Southeast European Times, 21.Feb.2013, 18:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borisov na udaru kritike zbog ostavke

Bugarska vlada desnog centra podnela je ostavku u sredu i time otvorila put za prevremene izbore.

21/02/2013

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 21.2.2013.

Bivši premijer Bugarske Ivan Kostov kritikuje premijera Bojka Borisova zbog podnošenja ostavke; Kostov kaže da vođa vladajuće partije desnog centra GERB nije trebalo da ode u situaciji kada još nisu rešena važna pitanja kao što su rašireno siromaštvo i visoki računi za komunalije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Borisov je vlast u zemlji jednostavno predao BSP (Bugarskoj socijalističkoj partiji) i MRF (Turski pokret prava i sloboda)“, kaže Kostov, šef desničarske stranke Demokrate za snažnu Bugarsku.

„Ponašate se kao vozač koji demonstrativno gasi motor i napušta slupani automobil. Vladavina GERB nije bila vladavina partije desnice; to je bio falsifikat. Borisovljevi pokušaji da prebaci odgovornost na MRF ne piju vodu.“

Borisov je podneo ostavku u sredu (20. februara) posle deset dana protesta u čitavoj zemlji, od kojih su neki eskalirali u nasilje.

Poslanici u jednodomnom bugarskom parlamentu sa 240 mesta glasali su u četvrtak 209-5 i prihvatili ostavku vlade.

Vođa MRF Ljutvi Mestan rekao je da političari ne treba da gube vreme i da je potrebno formirati prelaznu vladu. On je preporučio da se prevremeni izbori održe 28. aprila.

„Od izuzetne je važnosti da ostavka vlada bude praćena jasnim garancijama da ne samo GERB, već nijedna druga politička snaga neće pokušati da formira vladu sa mandatom 41. narodne skupštine“, rekao je on u parlamentu.

Građani su ovog meseca protestovali zbog visokih cena struje i zbog ponašanja kompanija za distribuciju električne energije. Tržište je podeljeno između tri kompanije, češkog CEZ na zapadu, Energo-Pro na severoistoku i austrijske EVN, koja opslužuje jugoistočnu Bugarsku.

Demonstracije su se na kraju pretvorile u proteste protiv vlade, na kojima su demonstranti optužili sve stranke koje su vladale zemljom u protekle 23 godine da su odgovorne za nastavak siromaštva.

Borisov je u utorak objavio uvođenje niza mera, uključujući i moguće smanjenje tarifa električne energije za osam odsto od idućeg meseca. On je rekao i da će licenca češkoj kompaniji CEZ biti oduzeta zbog brojnih slučajeva kršenja dozvole te firme da posluje u Bugarskoj.

Međutim, pošto su u utorak uveče protesti u Sofiji prerasli u nasilje, sa 25 uhapšenih i najmanje 14 povređenih u sukobima sa policijom, Borisov je podneo ostavku u sredu, manje od pet meseci pred redovne parlamentarne izbore zakazane za jul.

Neki stručnjaci kažu da će ostavka vlade imati minimalne posledice po bugarsku ekonomiju, jer su investitori već nesigurni u rezultate izbora u julu.

„Naravno, svaka politička nestabilnost stvara osećaj povećanog rizika za poslovanje, a posebno za dugoročne investicione planove“, kaže zaSETimesLukezar Bogdanov, analitičar sofijske konsalting firme Industri Voč (Industry Watch). „Ipak, ne smemo zaboraviti da je proteklih nedelja, sa jedne strane, došlo do eskalacije tenzija. Sa druge strane, videli smo razne političke ideje koje su predložene i koje su ionako izgledale zastrašujuće, posebno ako bi bile prihvaćene -- ekonomski populizam je već počeo da se širi.“

Naredni korak preduzeće predsednik Rosen Plevnelijev, koji bi mogao da ponudi nekoj drugoj partiji predstavljenoj u parlamentu kontrolu nad vladom do izbora u julu. Ako to ne bude uspešno, mogao bi da organizuje privremenu vladu sa zadatkom da planira specijalne izbore.

Prema rečima Anatolija Galabova, profesora političke sociologije i kulture na katedri političkih nauka na Novom bugarskom univerzitetu u Sofiji, ostavka vlade „nije bila dobra stvar za Bugarsku“.

„Stvari verovatno idu u pravcu privremene vlade koju će imenovati predsednik, koja bi trebalo da organizuje naredne izbore“, kaže on zaSETimes, strahujući da bi stvari u zemlji mogle da „potpuno stanu“.

„U takvim okolnostima, državna administracija više voli da ne preduzima ništa, što je potpuno suprotno od onog što je sada potrebno, a to je maksimalno ubrzavanje procesa reformi“, kaže Galabov.

Nastavak na Southeast European Times...