Izvor: Večernje novosti, 20.Nov.2015, 21:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Boriću se za tuđu decu, kad već mojoj leka nema

NAŠE ćerke, Tijana i Milana, deca su naše ljubavi. Radost, sreća i nada. Naša porodica je bila mesto veselja koje se nesebično delilo. Naša kuća je bila mesto poezije, muzike, najlepših priča i pouka o temeljnim ljudskim vrednostima na kojima treba da se podiže i stasava mladi čovek. A, onda, doživiš da ih zdrave, pune života i mladalačkih planova, odjednom, u postelji neguješ i čekaš kraj. Zemun, Železnička ulica, iza poluspuštenih žaluzina i otvorenog prozora čuje se glas: >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "O, bože moj! Milana, mila! Mićo moj! Mama je tu, srce, srce, srdašce moje, ljubavi". Odgovora nema. Čuje se samo gotovo gušeća borba za vazduh. Ona borba, koju neizlečiva Laforina bolest svakog trenutka može da prekine. Čekamo pred vratima - trenutak... Trenutak, da ponovo i ponovo pozvonimo na vrata ove nemerljive nesreće jedne porodice. U oktobru protekle godine dr Snježani i Vitomiru Gajiću iz života je bolest otrgla stariju Tijanu. Imala je 17 godina. Gajići se sada bore za život pet godina mlađe Milane. Obe su obolele od iste bolesti, za koju leka još nema. Gajići su iz Banjaluke. U Zemunu su, kod rođaka, kako bi njihovoj Milani bila bliža životno potrebna Vojnomedicinska akademija. A, ovde, u malenom stanu, čuvaju je od virusa, posle petnaestodnevnog lečenja na VMA. Smenjuju se, iz minuta u minut, pored njenog kreveta njeni mama i tata. Čuvaju je, a svesni da taj, jedan jedini minut može da bude i - spasonosan i poguban. KNjIGA KAO SPOMENIK U NAJTEŽIM trenucima, kada je već bilo izvesno da bolest uporno obara i Milanu, dr Snježana Gajić je svoj bol pretočila u knjigu. Naslovila ju je "Izgubila životnu bitku, a pobijediće Laforinu bolest". Želela je, kaže, da ova potresna ispovest skrene pažnju na decu istih sudbina, kao što su njene Tijana i Milana. U knjizi je, kao što je i nama ponovila, zahvalila svima koji su pomogli. Poseban deo posvećen je entuzijastima koji se lavovski bore da se Laforinoj bolesti konačno stane na put, o čemu će naš list pisati narednih dana.Milana ih čuje i oseća, ali ne može da im odgovori. Ni jednu jedinu reč. Strašno je saznanje da Gajići mogu da dožive, u trenu, onaj isti bol iz oktobra prošle godine kada im je bolest otela prvo dete, a njoj, Milani, njenu voljenu sestru Tijanu. Ovde, u ovom malenom stanu, svako pitanje je suvišno. Čak nepristojno. Nedostojno gotovo opipljivog bola. Nijedna reč ne bi bila rečitija od majčinske suze, zaleđene na obrazu. Snježana Gajić je pedijatar, supspecijalista pulmologije. Lekar, koji za svoje dete leka nema. I ne ume da objasni zašto ga nema. I, zašto ga nije bilo za njeno starije dete. - Kad roditelj izgubi dete, boli vas svaki udisaj. Čini vam se da nemate pravo na taj kiseonik i da je život, dalje, nemoguć. Osetite potrebu da se šćućurite u neki nevidljivi deo kosmosa. U neku crnu rupu, da vas ona proguta. A, istovremeno, osećate da svemir puca i da takvog ćoška za vas nema - govori nam dr Snježana Gajić. - A, onda, kažete sebi: bol ne sme da vas obori. Mora da vas podigne. Da se borite za drugo dete... Za nečiju tuđu decu, za koju leka, takođe, nema. Mi se borimo za Milanu, ne znamo kakav će biti naredni sat njenog života. Ako ga preživi, kakvo će biti jutro, kakva naredna noć. Ali, mi se borimo i za nečiju tuđu, nepoznatu decu. Decu istih sudbina. Laforina bolest uzima sve više dečjih života, a leka nema. Užasno je da doživiš kad ti deca iz punog zdravlja, preko noći, postanu neizlečivi bolesnici. Gajići iz srećnih danaVreme prošlo, trenutak kada je dr Snježana Gajić saznala kakva je bolest obuzela njenu decu. - Stigao mi je poziv dr Predraga Ignjatovića. Iz njegovog uvoda mogla sam da pretpostavim: nalazi nisu dobri. Rekao je, nažalost, kod obe moje devojčice potvrđena je Laforina bolest. Ostala sam, bukvalno, bez daha, i ne znam ni kako sam završila razgovor. Plakala sam neobuzdano, i dobro se sećam da sam u tom magnovenju zamišljala njih dve u kolicima i doslovno se gušila u suzama. Da li je moguće da nekome bude namenjena ovako okrutna sudbina? Kako da prikupim snagu za sve što čeka našu malu porodicu? Ono što sam u tom trenutku mogla da zamislim nije bilo ni blizu onome što će se, stvarno, u narednim godinama dešavati... Čekala sam da suprug dođe kući, da mu ovakve vesti ne saopštavam telefonom. Kada je saznao, ne znam da li je u tom trenutku postojalo dvoje tužnijih i nesrećnijih ljudi na kugli zemaljskoj. Osam godina Gajići su se borili za Tijanin život, danas se bore za svaki trenutak Milaninog života. Bolest koja je obuzela njihovo drugo dete nezaustavljiva je. Snježana i Vitomir, u međuvremenu, pokušavaju da se povežu sa ljudima istih sudbina. Telefoniraju, šalju poruke, tragaju... Može li iko da pomogne... barem Milani. Javljali su se i javljaju se ljudi dobre volje. Čak deca, iz njihove banjalučke ulice, prikupljaju pomoć kako bi olakšali Gajićima. - Sve ovo kroz šta mi prolazimo, a ima li veće nesreće nego kad roditelj sahranjuje dete, ni u trunci nije kao ono kroz šta je prošla naša Tijana i kroz šta prolazi, danas, Milana - kaže dr Snježana Gajić. - To su strašni bolovi, potpuna vezanost za krevet, gušenje i... gledate kraj. Još teže saznanje je da ste lekar, da poprilično toga iz medicine znate, a ne možete da pomognete rođenom detetu. Tijana sa najboljom drugaricomNije je, kaže na kraju, iznenadilo kada ju je suprug Vitomir u jedno predvečerje pozvao, nekoliko dana pred Tijanin odlazak iz života, kao, da joj nešto pokaže... Pokazao joj je da je na gradskom banjalučkom groblju zakupio četiri grobna mesta. Preko puta jedne škole, odakle dolaze radosti detinjstva. OBOLI JEDAN OD MILION LAFORINA bolest spada u retke bolesti. Od milion oboli jedno dete. Mada je ova bolest pre čitavog veka otkrivena i definisana, za nju lek još nije pronađen - kazao je na promociji knjige u Banjaluci, Tihomir Levajac. - Nije medicina, kao nauka, danas toliko nesposobna da otkrije lek koji bi ovu bolest savladao, ali niko neće da u taj projekat ulaže. Nije profitabilan! Jer, neće se masovno prodavati. Ne može se uloženo vratiti! Ne može se kapital oploditi!

Nastavak na Večernje novosti...