Izvor: Politika, 19.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za život
Ovih dana navršava se godina od referenduma posle koga je Republika Crna Gora postala nezavisna. Da li će postati i država – videćemo. Danas je ona daleko od uređene političke zajednice prema kojoj lojalnost oseća dominantna većina njenog stanovništva.
U prvoj godini crnogorske nezavisnosti nekoliko momenata izbija u prvi plan. Spoljna politika je nastavila laviranje između Rusije, EU i SAD. Vlast se nominalno najviše obraća evropskim forumima (ovih dana je primljena u Savet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evrope), a ruski građani kupuju zemlju, resurse i proizvodne kapacitete. No čini se da je i dalje najvažniji faktor za definisanje crnogorske politike SAD.
Nedavno je obelodanjeno potpisivanje sporazuma kojima se vlast obavezala da omogući slobodan prolaz preko teritorije jedinicama NATO-a i EUROFOR-a. Potpisan je i famozni član 98 kojim se – suprotno odlukama o osnivanju Rimskog suda – obavezuje da neće izručivati američke vojnike sa svoje teritorije. Ovom ugovoru se EU najoštrije suprotstavlja, a potpisale su ga uglavnom slabe ili banana državice.
Crna Gora je i dalje visoko kriminalizovana zemlja, sudovi su korumpirani i neefikasni, spregnuti su kriminal, obaveštajne službe i vlast: nijedan značajniji sudski proces nije okončan, a naročito sramno bilo je oslobađanje jedinog optuženog u slučaju ubistva direktora i glavnog urednika lista "DAN", Duška Jovanovića.
Unutrašnja distanca između pojedinih etničkih grupa znatno je pojačana. Donošenje novog ustava traje već više od pola godine i pokazuje nesposobnost vlasti sastavljene od pripadnika pre svega crnogorske etničke zajednice (43 odsto građana) da elementarno izađe u susret zahtevima ostalih etničkih grupa u RCG. Ogromno nezadovoljstvo iskazali su pripadnici manjinskih grupa, Albanaca i Bošnjaka, čija su predviđena prava po predlogu novog ustava daleko ispod onoga što im je bilo garantovano takozvanom Malom poveljom nekadašnje Državne zajednice SCG.
Najviše razloga za nezadovoljstvo, međutim, ima srpski narod. Nas koji smo odlučili da zadržimo tradicionalni srpski identitet ima 32 odsto, a u nacrtu novog ustava odriču nam se sva prava: ukida se srpski jezik iako njime govori 64 odsto stanovništva, ne priznaje nam se konstitutivnost, nameću nam se simboli koji nas vređaju a brišu tradicionalni srpski simboli Crne Gore, ne priznaje nam se pravo na kulturno-prosvetnu autonomiju, našu decu teraju da uče kako je Srbija bila okupator Crne Gore, iz ustava se briše naša crkva, ukidaju se prava lokalnim samoupravama itd.
Uprkos našem teškom političkom, medijskom (ne postoji ni jedna srpska televizija) i pre svega ekonomskom položaju, utisak je da je srpski narod u proteklih godinu dana uspeo da se homogenizuje i politički organizuje, da definiše svoje jasne ciljeve u skladu sa evropskim normama, da postavi strategiju i da započne odlučnu borbu za svoje priznanje.
U međunarodnoj zajednici se polako shvata da RCG neće biti stabilna zemlja dok Srbi i drugi narodi pored crnogorskog ne budu zadovoljni svojim položajem. Naša upozorenja je i režim izgleda shvatio ozbiljno, čim je odložio proglašenje ustava planirano za godišnjicu referenduma. Sada se pominje 13. jul, jer se računa da zbog odmora i vrućina neće biti protesta nezadovoljnih Srba i drugih naroda.
Ključni obrt desio se kada smo shvatili da prioritet srpskog naroda u RCG nije borba za vlast. Ovaj politički cilj je, nažalost, godinama zaklanjao i bacao u drugi plan naše suštinske nacionalne ciljeve: odbranu prava na identitet srpskog naroda u CG.
Naša nova strategija konsocijativnog uređenja, koje vidimo kao najbolje za RCG, znači da Srbe u CG uopšte ne treba da zanima ko će predstavljati novocrnogorce, da li će to biti Đukanović, Krivokapić, Medojević ili neko drugi ko im gradi identitet blizak hrvatskom. Kao narod, imaju pravo da biraju koga hoće, a mi se borimo da naši predstavnici sa predstavnicima svih drugih naroda naprave istorijski sporazum o stvaranju jedne konsocijativne države svih naroda. Kada se to desi RCG će postati stabilna politička zajednica.
U toj borbi mi smo puno uradili da se povežemo sa predstavnicima Srba iz bivših jugoslovenskih država koji imaju slične probleme i iskustva. Nadamo se da će i Srbija uskoro završiti proces svoje institucionalizacije i kao stabilna i jaka država uključiti se u zajednički napor za definisanje novih nacionalnih ciljeva za srpski narod u 21. veku.
predsednik Srpske narodne stranke u Crnoj Gori
[objavljeno: ]
.jpg)
