Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za svaki atom snage Jovanke Broz
Mogu li lekari izuzetnim naporima „produžiti” život važnih ličnosti. – Iskustva Arijela Šarona, Nelsona Mendele i Tita
U dnevnom saopštenju o zdravstvenom stanju Jovanke Broz, konzilijum lekara koji brine o njoj, juče je, posle četiri dana intenzivnog lečenja u Urgentnom centru u Beogradu, nagovestio da je došlo do blagog poboljšanja. Ipak, izričitog zaključka da je prebrodila krizu i da se nalazi van životne opasnosti još nema, jer lekari su oprezni, imajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vidu da se Jovanka bliži devedesetom rođendanu.
Pogoršanje zdravlja Titove udovice i njeno zbrinjavanje u Urgentnom centru otvorilo je mnoge teme, od onih laičkih da je „lekari neće pustiti da umre”, jer je važna ličnost, do onih stručnih koje se odnose na to kolike su realne šanse za izlečenje u poznim godinama.
Da udovica bivšeg predsednika SFRJ i posle godina izolacije i života u oronuloj kući nije zaboravljena na prostorima bivše Jugoslavije, pa i šire, svedoči i način izveštavanja o njenom lečenju. Kako onaj medijski, a za nju vlada izuzetno interesovanje redakcija iz regiona – jedan portal iz BiH preksinoć je čak objavio lažnu vest da je umrla, tako i onaj stručni – zvanični način informisanja javnosti.
Kao i u slučaju njenog supruga Josipa Broza Tita, za koga je konzilijum najpoznatijih lekara, okupljen u tadašnjem najboljem kliničkom centru u Ljubljani, tokom prvih meseci 1980. godine izdavao dnevni bilten o zdravstvenom stanju, i o zdravlju Jovanke Broz Klinički centar Srbije izdaje saopštenja svakog jutra. Naravno, atmosfera u tadašnjoj Jugoslaviji uoči Titove smrti ne može se porediti sa krizom kroz koju sada prolazi njegova supruga. Tada je ritam života i rada cele države zavisio od dnevnih biltena o zdravlju Broza, građani su bukvalno petkom čekali da čuju to saopštenje da bi znali kako da planiraju vikend.
Ipak, da Jovanka Broz i danas ima status veoma važnog pacijenta govori, kako je za „Politiku” rekao jedan od lekara, „borba za svaki atom njene snage”. Kolika je uopšte moć lekara da u tako poznoj starosti nekome pomognu, kada srce i mozak popuštaju pod teretom godina, ali se ipak ne predaju?
– Starost nije bolest, već normalno razdoblje koje ima svoje fiziološke odlike. Devedesete su doba pozne starosti, ali ljudi su različiti, neko ostaje vitalan, neko ne može bez tuđe pomoći. Naravno da šanse da doživi duboku starost mnogo više ima onaj koji prihvata savete lekara i pristaje na savremenu terapiju. Apsolutno je moguće devedesete godine života dočekati bez šećerne bolesti, infarkta ili šloga. Ima ljudi koji imaju 102 godine i bistar um, kao što bistar um sada ima i gospođa Jovanka – kaže dr Dušan Jovanović, pomoćnik direktora Urgentnog centra i načelnik intenzivne nege Šok B, dodajući da im je svima čast što leče Jovanku Broz.
Dr Jovanović, međutim, kaže kako moć lekara da nekoga, uslovno rečeno, „drže u životu” postoji do određene granice, ali ona nije tako jasno vidljiva.
– U medicini dva i dva nisu uvek četiri. Za pacijenta koji ima tešku operaciju i dobije sepsu, očekujemo loš završetak, a on preživi. Ipak, u poznim godinama je važno potpomognuti sve metaboličke procese, jer srce je istrošeno, pluća rade drugačije, krvni sudovi su drugog kvaliteta i treba efikasnim lekovima pomoći takvom organizmu – kaže dr Jovanović.
Gerijatar profesor dr Mladen Davidović kaže kako su ljudi koji pređu 80. godinu na određen način privilegovani, uglavnom pripadaju ženskom polu (u 90 odsto slučajeva) i da između njih postoje velike razlike.
– Nezahvalno je tumačiti slučaj gospođe Broz, ali kao čitalac sam saznao da je ona bila dehidrirana, što je nažalost vrlo čest slučaj sa starim osobama, jer one žeđ osećaju u manjoj meri i taj nedostatak vode je opasan po njihov organizam, naročito kada su spoljašnje temperature vrlo visoke. Jasno je da ona nije želela da ide u bolnicu, što je čest slučaj kod starih osoba – kaže dr Davidović.
On citira svog učitelja profesora Petra Koroliju, koji je često govorio da je osoba koja „prođe dve sekire”, to jest 77. godinu, privilegovana.
Odgovor na pitanje da li lekari žele posebno da se dokažu, baš kada leče važne pacijente, odgovor je teže dobiti. Primera takvih angažovanja lekara širom sveta je mnogo – bivši izraelski premijer Arijel Šaron (85) nalazi se u komi već sedam godina, dok bivši predsednik Južnoafričke Republike Nelson Mendela (96) „lebdi” na granici između života i smrti. Dugogodišnji Titov lekar profesor dr Predrag Lalević otkrio je da su mu prigovarali da je mrtvog čoveka držao na respiratoru, a on je objasnio da je mozak bio živ, a to je medicinski razlog koji mu nije dozvoljavao da isključi respirator.
---------------------------------------------------
Lekari ponosni na lečenje poznatih
Dr Davidović priznaje da bi bio neiskren kada ne bi priznao da svakog lekera ispunjava osećanje ponosa kada leči poznate ličnosti. „U referencama jednog lekara veliki je plus kada mogu da kažu da je njegov pacijent, na primer, bio Nelson Mendela, i da je baš on uspeo da ga izvuče iz kritične situacije. Neukusno bi bilo da pominjem neke svoje ugledne pacijente, ali ja sam isto bio srećan i ponosan kada bih uspeo da ih izvučem iz krize”, kaže dr Davidović.
Olivera Popović
objavljeno: 27.08.2013.
