Izvor: Večernje novosti, 25.Jul.2014, 21:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borba za goli život

TERAZIJE. U Kninu! Tako Srbi iz ovog grada nazivaju njegov centar. Na jednom „tasu“, jedan do drugog, dva kafića gde se najčešće okupljaju. Na suprotnom, ono u šta neminovno gledaju dok ispijaju piće. Kružni tok u koji se utapaju tri ulice sa vidno istaknutim nazivima. Jedna nosi ime po Franji Tuđmanu, druga po sedmoj gardijskoj brigadi, onoj čiji su pripadnici razvili hrvatsku zastavu na kninskoj tvrđavi, i treća po datumu kada su to uradili - 5. avgustu. „Terazije“ su zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Trg „Oluje“. A na tabli na ulazu u grad piše: „Hrvatski kraljevski grad Knin“. Srbi sa kojima smo pričali, kažu da ne obraćaju pažnju na table i nove nazive ulica. Odavno su, vele, i te kako svesni u kojoj državi sada žive. Nekada je u Kninu, podsećaju, bilo oko 80 odsto Srba, sada je toliko Hrvata. - Ovo je sredina koja je gotovo potpuno promenila stanovništvo i nema više ni traga od onog starog kninskog duha - priča Milan Bradaš (68), penzioner, nekada vlasnik poznate automehaničarske radnje. - Da mi nije uspomena, u Kninu više ne bih mogao da živim. Jer, otkad pamtim, ovih poslednjih desetak godina su „najlošije izdanje“ mog grada. Neprekidno ga nešto „šminkaju“ da izgleda lepše, uređuju fasade i parkove, grade trgove i podižu spomenike minulom ratu, a nikome na um ne pada da otvori neki pogon ili fabriku. Novoizgrađeni auto-put nas je već zaobišao, a ni to nije slučajno.NEMA ĆIRILICE U GRADU Kninu nema natpisa ćirilicom, osim na nekoliko srpskih ustanova i na maloj kapeli u strogom centru grada, na „Terazijama“. Nju je u 19. veku podiglo čuveno „pleme Sinobad“ i posvetilo Svetom Đorđu, svojoj krsnoj slavi. Pre rata, priseća se naš sagovornik, Knin je bio razvijen, bogat grad. Samo fabrika vijaka je zapošljavala više od 3.500 radnika. Sada jedva 450, a i to odnedavno. Knin je, podseća, bio i važan železnički čvor, pa je železnica upošljavala više od tri hiljade radnika. Danas svega tristotinak. - Ostali zaposleni su, uglavnom, u opštinskoj administraciji, na „državnim jaslama“. Šta da vam kažem, najbolje merilo naše stvarnosti je to što najredovnija primanja imaju penzioneri i oni kojih je najviše - primalaca socijalne pomoći. Svi drugi, „normalni“ poslovi su neizvesni. Radi se od danas do sutra. A kad je tako, šta mi Srbi možemo da očekujemo - pita se Bradaš i odmah daje odgovor. Poljoprivreda je, tvrdi, spas za Srbe u Kninu i okolini. Njegovo mišljenje deli Ognjen Vukmirović, načelnik opštine Biskupija, u čijim selima živi oko 1.800 stanovnika, uglavnom Srba koji su se posle „Oluje“ vratili na svoje. Mlađih od 60 godina je, kaže, oko četrdeset odsto, a s obzirom na to da imaju zemlju, uglavnom su okrenuti poljoprivrednoj proizvodnji. - Bavljenje ovom delatnošću u Hrvatskoj danas nije lako, jer se, moraju poštovati vrlo strogi propisi Evropske unije. Ipak, nekoliko pozitivnih primera naših ljudi, moraju biti podstrek i drugim Srbima, jer Hrvatskoj, verujte, i te kako nedostaju ozbiljni poljoprivredni proizvođači - poručuje Vukmirović. Napuštamo kafiće na „Terazijama“ i krećemo u šetnju gradom. Istina, umiven je i sređen. Kuće obnovljene ili novoizgrađene, sa lepim dvorištima. Starije su, pak, uglavnom obeležene latiničnim slovima „HV“. Pitamo vlasnika šta znače. - Znače da sam se ja, Hrvat, vratio! - Je li pre rata to bila Vaša kuća? - Nije. Došao sam iz okoline Grahova i uzeo je od četnika! Nastavak razgovora je suvišan. Koračamo dalje ulicama Knina. Na staroj železničkoj stanici podignut novi trg Domovinskog rata. Preko puta stara gradska bolnica, porušena, zarasla u korov... Gradi se i nova, treća, katolička crkva. Moći će, kažu, da primi više od 2.000 vernika. Milan Bradaš, Ognjen VukmirovićStižemo polako do simbola grada, stare kninske tvrđave. - Ko je nju imao, vladao je Dalmacijom. Tako kaže istorija - otkriva nam Bradaš. - A koju istoriju uči vaš unuk, kad je reč o građanskom ratu U Hrvatskoj - pitamo ga. - To da je bio građanski rat sigurno nikad zvanično neće čuti. A, sva ostala priča zavisi od samog nastavnika. Oni biraju autore knjiga po kojima predaju gradivo. Ne pitam ga šta uče iz skorašnje istorije, jer znam da je mudar momak - kaže Bradaš. Sa tvrđave dugo gledamo Knin obasjan suncem... Hoćemo da kupimo magnete za uspomenu. Ulazimo u prodavnicu. Trgovac pred nas iznosi kolekciju magneta različitih oblika i veličina. Na svakom tvrđava i, obavezno, likovi Tuđmana i Gotovine... - Imate li nekih drugih - pitamo. - Nemamo - odsečno odgovara trgovac... DECA PRIČAJU ŠTA RODITELjI MISLE - JAVNE razmirice između Hrvata i Srba, poslednjih godina su, zaista, sporadične. Čini mi se da smo svi u svojim glavama povukli neku liniju razdvajanja, koju prelazimo samo ako se mora. Povučena je čak i u dečjim glavama. Kada se, na primer, sa unukom spustim do Šibenika na kupanje, on započne da se igra sa drugim mališanima. Ali, ako slučajno kaže da ide na srpski jezik i veronauku, igra polako prestaje. Verujte mi! Deca su deca, čiste duše, a prekidanjem igre pokazuju što čuju i nauče u kući, šta roditelji misle - priča Milan Bradaš. LAV SA TVRĐAVE IZNAD kapije čuvene kninske tvrđave, Mlečani su u kamenu koji je mogao da se okreće uklesali dva lava. Jedan nosi krst i bio je istican kada je grad u ratu, dok drugi nosi knjigu kao simbol mira. Meštani pričaju da je u Drugom svetskom ratu, „rotirajući kamen“ pogodilo topovsko đule, pa je ostao u položaju kad lav nosi krst. Po tom je, pričaju meštani, Knin neprekidno u ratu.

Nastavak na Večernje novosti...