Izvor: Blic, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za baraž
Borba za baraž
UŽICE - Desetak dana pred nastavak prvenstva u Prvoj ligi Srbije fudbaleri i stručni štab Sevojna pobedničku strategiju kuju u Kosjeriću, gde tim iz užičkog predgrađa, pojačan sa nekoliko novih igrača, odrađuje finalne pripreme.
Da nije bilo podbačaja u finišu jesenje dela prvenstva, u kome su 'valjaoničari' propustili da uknjiže nekoliko planiranih bodova, ambicije Sevojna sada bi bile daleko veće. Ovako, ekipa Dušana Arsenijevića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa desetog mesta ulazi u prolećni deo prvenstva i vreba šansu da se domogne šeste pozicije, koja garantuje ulazak u baraž za popunu elitne srpske fudbalske lige.
- Zadovoljan sam onim što smo do sada uradili kako na fizičkoj spremi, tako i na uigravanju linija tima, a očekujem da se sve kockice slože do prolećne premijere i utakmice protiv Čelareva. Doveli smo sedam novih igrača od kojih očekujem da zaoštre konkurenciju u timu i pokažu se kao istinska pojačanja - kaže Dušan Arsenijević, šef stručnog štaba.Sa neznatnim bodovnim zaostatkom za ekipama u gornjem delu tabele, ali i sa pozicije sa koje je zona ispadanja blizu, po rečima Arsenijevića, biće veoma važno da u prvih nekoliko kola Sevojno dostigne željenu formu.
- Nalazimo se na desetom mestu odakle brzo možemo da stignemo među vodeće ekipe, ali moramo biti oprezni da ne bismo došli u poziciju da se borimo za opstanak - upozorava Arsenijević.
Vezista Miloš Pejčić ne sumnja da će Sevojno u uvodnim utakmicama zablistati i tako uploviti u mirne vode odakle ni baraž neće biti daleko.
- Dobro smo radili i u Sokobanji na sticanju fizičke spreme, kvalitetno se sada radi i na uigravanju tima. U Kosjeriću imamo sve uslove za pripreme. Očekujem da će kvalitet doći u prvi plan i da će se Sevojno domoći šestog mesta i baraža u kome je sve moguće - optimista je Pejčić.
V. Lojanica
Grad ne daje dovoljno para Kreda i sapun postali luksuz
Direktori svih osnovnih i srednjih škola u Nišu izražavaju ogorčenje jer im iz budžeta grada Niša za 2007. godinu za materijalne troškove odobreno nedovoljno sredstava. Para je toliko malo da i kreda i sapun postaju luksuz, što je, tvrde direktori, alarmantno.
Ljiljana Radovanović-Tošić, direktorka OŠ 'Desanka Maksimović' u selu Čokot, upozorava da lokalna samouprava na ovoj način ugrožava normalno funkcionisanje škola.
- Našoj školi, koju pohađa 1.050 đaka, za materijalne troškove je u 2007. godini odobreno 179.000 dinara. Za prvo tromesečje početkom februara na račun matične škole u Čokotu uplaćeno je 9.500 dinara za higijenu, 14.000 za materijal za obrazovanje i 11.000 za administrativni materijal. Ova škola ima još osam izdvojenih odeljenja. Kad pare za higijenu podelimo na svih devet zgrada, mesečno za svaku školu imamo po 320 dinara. Pa to je alarmantno. Kako od tih para možemo da obezbedimo visok nivo higijene u školama? Toliko košta flaša jednog sredstava za ćišćenje - veli ova direktorka.
Slična situacija je i u najvećoj gradskoj osnovnoj školi 'Duško Radović' u naselju Duvanište.
- Za školu koju pohađa 1.350 učenika iz budžeta su odobrene 202.000 dinara za celu godinu. Od tih para moramo da kupimo krede, karte, lopte, sve što je neophodno za održavanje higijene. Pa to je nemoguće. Zgrada naše škole ima više od pet hiljada kvadratnih metara, tako da mesečno možemo da izdvojimo dve hiljade za čišćenje. Toliko je potrebno za održavanje jedne kuće od stotinak kvadrata - naglašava Krstić.
U Gimnaziji 'Svetozar Marković' jako su nezadovoljni parama koje su im odobrene za materijalne troškove.
- Našu školu pohađa više od hiljadu đaka. Treba higijenski održavati zgradu na tri sprata, odnosno preko 2.600 kvadratnih metara, a mesečno su nam za sredstva za higijenu određene tri hiljade dinara. Kako da od tih para kupimo sve što je potrebno? Snalazimo se kako znamo i umemo, uzimamo pare do učeničkog dinara da bi higijena bila na potrebnom nivou. U pitanju je zdravlje učenika - veli Olga Dragojlović, direktorka ove niške gimnazije.
Ona kaže da je, na primer, lokalna vlast Novog Sada platila prošle godine krečenje svih osnovnih i srednjih škola. Za razliku od njih, ova škola je okrečena tako što su pare uzete od đačkog dinara.
Nezadovoljstvo vlada i zbog činjenice da u gradskom budžetu uopšte nije predviđena stavka troškova za organizaciju takmičenja, što je obaveza svake škole.
Vesna Torović
|
