Izvor: Southeast European Times, 04.Mar.2013, 19:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borba protiv nepismenosti na Balkanu

Inicijative za popravljanje pismenosti u regionu mogle bi da imaju pozitivan efekat i na ekonomiju.

04/03/2013

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 4.3.2013.

U jednoj beogradskoj učionici, sa zidovima prekrivenim posterima sa srpskom azbukom, jedanaestoro muškaraca i žena popunjavaju testove. Sedi čovek, star pedeset i kusur godina, sedi za stolom pored jednog mladića i obojica vire jedan drugom u papire.

Njih dvojica >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << su samo neki od pet hiljada osoba u Srbiji koji uče kako da čitaju i pišu kroz projekat Druga šansa ministarstva prosvete.

Beriša (57), koji novinaru nije želeo da kaže svoje prezime, upisao je taj program zbog zaposlenja. Po nedavno usvojenim zakonima, srpski radnici moraju da ispune minimalne uslove što se tiče kvalifikacija, kako bi, opet, ispunjavali uslove za penziju.

„Dvadeset i dve godine sam radio u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji, ali sada moram da završim osnovnu školu kako bi ispunio uslove za penziju“, kaže on zaSETimes.

Druga šansa je krenula 2008, sa ciljem da pomogne odraslim osobama da završe osnovnu školu. EU je obezbedila 4,2 miliona evra, a ministarstvo prosvete još 3,5 miliona.

„Projekat je trebalo da traje do septembra. Međutim, planiramo da Drugu šansu uključimo u redovni školski sistem, ne samo zato što postoji jasna potreba za time, već zato što je projekat dao fantastične rezultate“, kaže zaSETimesAleksandra Kokanović, portparol projekta Druga šansa.

Širom regiona odvijaju se slične aktivnosti i zemlje Balkana pokušavaju da snize stopu nepismenosti.

U Rumuniji, ministarstvo obrazovanja organizovalo je program za 731 nezaposlenu osobu koja se vratila da završi osnovnu školu.

Organizacija Sejv d čildren Rumunija (Save the Children Romania) napravila je program za sprečavanja prevremenog napuštanja škole. Inicijativa je obuhvatila 1779 dece koja su učestvovala u školskim aktivnostima i 1602 roditelja koji su prisustvovali periodičnim informativnim i savetodavnim sastancima u devet gradova.

Rumunija preduzima mere za smanjenje broja nepismenih kojih trenutno ima 10 odsto. [Gabrijel Petresku/SETimes]

„Dužnost nam je da zanemarimo etikete i stereotipe i da vidimo decu kakva zaista jesu. Naš projekat upravo to i radi putem mera koje ćemo preduzeti u naredne tri godine“, kaže zaSETimesGabrijela Aleksandresku, generalni direktor Sejv d čildren Rumunije .

U nekim zemljama, međutim, takav direktan pristup problemu nepismenosti nije uspešan.

Stručnjaci u Turskoj kažu da su inicijative građanskog društva uspešnije u podizanju svesti o potrebi pismenosti, posebno među devojkama i ženama u ruralnim oblastima. Zahvaljujući dvema takvim kampanjama pod nazivom „Hej devojke, hajdemo u školu“ i „Tata, pošalji me u školu", na stotine hiljada devojaka pohađa školu od početka novog milenijuma.

Jedna od njih bila je i Hilal Akčan, koja danas ima dvadeset i kusur godina i studira.

„Videla sam konkretno da me po uključivanju u sferu obrazovanja čeka sjajna budućnost“, kaže ona zaSETimes. „Imala sam sreću pošto se moji roditelji, koji su inače bili navikli da se povinuju lokalnim običajima, nisu opirali tome da idem u školu.“

U Makedoniji, studija koju je uradio UNICEF ustanovila je višu stopu nepismenosti u ruralnim naseljima i porodicama nižeg ekonomskog i socijalnog statusa. U skladu s tim makedonska vlada osnovala je 2008. godine Centar za obrazovanje odraslih, sa ciljem snižavanja stope nepismenosti u toj kategoriji građana.

„Centar trenutno radi na sprovođenju programa obrazovanja u šest opština -- Šuto Orizari, Dolneni, Prilep, Bitolj, Veles i Topana", kaže zaSETimesKonstantin Hristov, koji nadgleda izradu programa i politika Centra.

„Heroji svakodnevnog života“ je slogan kampanje u osnovnim školama u Bosni i Hercegovini (BiH) u Zenici, Kaknju, Sarajevu, Mrkonjić gradu i Banja Luci.

Program je pokrenulo Nemačko društvo za međunarodnu saradnju za skoro 8000 nepismenih odraslih osoba u BiH.

Makedonija namerava da obezbedi da sva deca pohađaju i osnovnu i srednju školu. [Tomislav Georgijev/SETimes]

Ljupka Trpčevski, stručnjak za obrazovanje odraslih u osnovnoj školi Branko Pešić u Beogradu, kaže da ti programi neće samo smanjiti stopu nepismenosti, već će pomoći i smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva.

„Ne radi se samo o obrazovanju. To je veoma važan faktor i za zapošljavanje i socijalni aspekt, pošto se ovde radi o socijalno ugroženim i marginalizovanim grupama“, kaže Trpčevski zaSETimes. „Većina njih zaista veruje da će im sposobnost pisanja i čitanja i završena škola pomoći da pronađu posao i eventualno imaju bolji život.“

Pred nekim zemljama je, međutim, dug put do rešavanja problema nepismenosti.

„Iako je osnovno obrazovanje obavezno po zakonu, a broj nepismenih osoba povećan je posle rata, vlasti u Bosni i Hercegovini nisu uradili puno toga na opismenjavanju stanovništva“, kaže zaSETimesSelvedin Satorović, predsednik Samostalnog sindikata i osnovnog odgoja BiH.

Prema mišljenju stručnjaka, taj se problem mora rešiti postepeno, izmenom zakona i obrazovnom politikom.

„Veliki potencijal za rešavanje tog problema je u nevladinim organizacijama koje rade sa nepismenim ljudima, kako bi vodile sveobuhvatnim projektima sa velikim brojem korisnika i obučavale nastavnike koji mogu da nastave posao pošto je projekat završen. Posle toga, odgovornost je na vladi“, kaže zaSETimesSandra Zlotrg, izvršni direktor Udruženja lingvista BiH.

Dopisnici Ana Lovaković iz Sarajeva, Menekse Tokjaj iz Istanbula, Gabrijel Petresk iz Bukurešta i MarinaStojanovska iz Skoplja učestvovali su u izradi ovog teksta.

Nastavak na Southeast European Times...