Izvor: Southeast European Times, 17.Mar.2010, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv korupcije nije jednostavan zadatak
Dok se trude da iskorene korupciju, zemlje kandidati takođe moraju da se suočavaju sa suprotstavljenim savetima.
17/03/2010
Analiza Bojka Todorova za Southeast European Times iz Sofije -- 17/03/10
Borba protiv korupcije ostaje glavni prioritet u programu proširenja EU, a zemlje kandidati se nadziru prema standardima Unije.
Zahtevi su jasni -- pravosuđe i javna administracija moraju da obezbede efektivne usluge. Odgovornost i transparentnost su >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << takođe obavezni. Kada je reč o pomoći, EU pruža specifičnu podršku u antikorupcijskim naporima.
Zemlje članice EU sa hroničnim korupcijskim problemima, kao što su Bugarska i Rumunija, takođe se nadziru kako bi se pratio napredak, a sveobuhvatni godišnji izveštaj EU treba da bude objavljen u julu.
"Svaka hrabra politika zahteva snažne mere i snažna rešenja", izjavio je Vilfred Martens, predsednik Evropske narodne partije (EPP), tokom posete Bugarskoj u utorak (16. marta) u znak podrške nastojanjima premijera Bojka Borisova u borbi protiv ukorenjene korupcije i organizovanog kriminala.
Međutim, iskustvo Bugarske i Rumunije pokazuje da korišćenje članstva za smanjenje ili eliminaciju korupcije nije ni jednostavno ni direktno. Deo izazova je to što se u predprijemnom periodu -- kada zemlje dobijaju podršku brojnih stranih izvora -- saveti kako se boriti protiv korupcije često razlikuju.
EU često smatra korupciju pitanjem krivičnog pravosuđa i harmonizacije zakona. To pitanje obrađuje se u oblasti "pravosuđa i unutrašnjih poslova", koja takođe obuhvata sudska pitanja, organizovani kriminal i druge probleme vezane za red i zakon.
Međutim, bilateralni i multilateralni donatori posmatraju korupciju kao razvojni izazov. Kanadska Međunarodna razvojna agencija, na primer, u svojoj balkanskoj strategiji ukazuje da "korupcija i dalje ometa održivi ekonomski razvoj".
Švedska Međunarodna agencija za razvojnu saradnju povezuje korupciju sa suštinskim razvojnim pitanjima koja "najviše pogađaju najsiromašnije i mogu da pogoršaju siromaštvo na razne načine".
Neki regionalni igrači, kao što je Balkanski trust za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda, pomažu u antikorupcijskim naporima u okviru programa "Povezivanje građana sa vladom", što je način za promovisanje civilnog društva i demokratije.
Razlika u rešavanju korupcije kao kriminalnog ili razvojnog pitanja oblikovala je i vrstu pomoći koja se pruža i politički pritisak.
U slučaju Bugarske i Rumunije, pristup EU vezan za krivično pravo često je zastajao u mestu.
To je oblast koja je u najmanjoj meri usklađena sa zakonom EU, tako da je Evropska komisija (EK) mogla malo toga da ponudi u smislu specifičnih smernica. Pored toga, korupcija je i dalje rasprostranjena u pravosudnim i kriminalističkim institucijama, a krivično gonjenje u slučajevima političke korupcije na visokom nivou pokazalo se kao izuzetno teško.
Rasprostranjena korupcija među izabranim zvaničnicima je više pokazatelj manjkavosti demokratskog procesa, nego neefikasnog sprovođenja zakona, kažu kritičari.
Odlučan stav EU protiv korupcije podstakao je konsenzus između stranaka o neophodnosti reformi, primorao vlade na obaveze koje ne bi ispunile i stavio to pitanje na javnu debatu. Međutim, time je napredak takođe postao i cilj i nešto ostvarljivo, sa nizom nedostataka.
Jedan od njih je preterano oslanjanje na izvršnu vlast. Kada se na njih gleda kao na nešto što vlada može da ostvari, predviđeni antikorupcijski uspesi zavise uglavnom od političke volje, pa se zato problem često previše uprošćava.
Mada su agencije koje pružaju pomoć imale sopstvene antikorupcijske ciljeve, oni nisu bili povezani sa političkim uslovima koji su postavljeni tim zemljama. One su tretirale korupciju kao pitanje neadekvatnosti socijalnih i ekonomskih institucija, umesto kao devijantno ponašanje koje podleže krivičnom gonjenju.
Međutim, agencije su bile fleksibilnije u svom izboru korisnika i partnera, a imale su i veću mogućnost da uključe u to lokalne uticajne ličnosti. Takva fleksibilnost im je omogućila da se uhvate u koštac sa socijalnim, kulturnim i ekonomskim korenima korupcije.
Eksperti kažu da ta dva pristupa ne isključuju neophodno jedan drugog, ali treba da se usklade sa prioritetima i donatora i nacionalnih vlada.
Prema Ruslanu Stefanovu, direktoru programa u Bugarskom centru za studije demokratije, "efektivna antikorupcijska strategija trebalo bi da teži balansu između striktnog sprovođenja krivičnih zakona protiv podmićivanja i uvođenja podsticaja kako bi se privukli pojedinci i kompanije u legalnu ekonomiju".
"Momentum izazvan ciljanim nastojanjima kriminalističkih službi može da se održi dugoročno samo negovanjem razvojnih temelja dobre uprave", zaključuje Stefanov.
Nastavak na Southeast European Times...
