Izvor: RTS, 29.Jul.2009, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv korupcije: Stvarno i moguće
Milionima dinara državnih para Srbija plaća antikorupcijska tela, čije se preporuke, međutim, uglavnom ne poštuju. Takvo ponašanje vlasti svedoči o deklarativnoj borbi sa pojavom koja se najčešće naziva društveni kancer, poručuju kako neki članovi tih tela, tako i nevladin sektor.
Dan kada će biti suzbijena šalterska i svaka druga korupcija, kada će se znati imovina svih političara i imena stranačkih finansijera, još je daleko, slažu se članovi antikorupcijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tela i nevladinog sektora
Samo Savet za borbu protiv korupcije, koji postoji osam godina, Vladi je dostavio stotine izveštaja, koji najčešće nisu uvažavani.
Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije smatra da borba sa korupcijom u Srbiji u suštini još nije ni počela.
"Dosadašnji učinak je mali zato što je ista suština vlasti. Kod nas vladaju stranke koje niko ne kontorliše", rekla je Barać.
Baraćeva smatra da je Srbiji potrebno mnogo malih, ali specijalizovanih institucija za borbu protiv korupcije, te da glomazna Agencija, koja će početi da radi 1. januara, preti da sama postane birokratizovana i izvor korupcije.
Agencija za borbu protiv korupcije
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, koja će preuzeti zaposlene i nadležnosti Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, tvrdi da je ta institucija neophodna i da nije presudan broj tela već njihova produktivnost.
Agencija će na raspolaganju imati i mehanizme izricanja sankcija, od prekršajnih kazni do predlaganja razrešenja funkcionera.
"U pogledu neprijavljivanja imovine postoji krivično delo neprijavljivanja imovine za koje je zaprećena kazna zatvorom, rekla je Zorana Marković iz Agencija za borbu protiv korupcije.
Smatra da će nove mogućnosti Agencije biti veliki korektivni momenat koji će omogućiti da se sprovede nadležnost u delo.
Nedavni sukob sa Ministarstvom finansija, iako se svodi na odnos direktorke Agencije i zaposlenih u Ministarstvu, ukazuje i na potencijalni problem finansiranja.
Ministrastvo je Memorandumom predvidelo da Agencija dobije 18 puta manje novca nego što je planirano.
Odnos ministarstva prema svim antikorupcijskim telima je nekorektan, smatra Poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
"Ako je odnos prema agenciji inicijalno takav ne vidim kako ćemo te rezultate postići i u tom smislu taj se odnos prema svima mora hitno menjati", rekao je Šabić.
Problem izgubljenog vremena
Ukoliko su antikorupcijska tela efikasna, nijedno opterećenje za budžet ne bi trebalo da bude problem, poručuju iz Transparentnosti Srbije.
Činjenica da Vlada ne poštuje preporuke tih tela ukazuje da nismo sposobni da posao završimo do kraja.
"Doneli smo zakone, oformili tela i onda kad Vlada i Skupština treba da ih podrže, ta poruka redovno izostaje", rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
On kaže da je problem izgubljenog vremena veći nego problem para, jer se kaska za evropskim integracijama, a građani više ne veruju u promene.
Osim preventivnih tela, kojih u zemlji ima desetak, postoje i represivna tela, koja se bave sprečavanjem korupcije, u šta se ubraja MUP i Tužilaštvo. Na tim poslovima radi 21 zamenik javnog tužioca u Srbiji, a postoje naznake da će i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dobiti posebne ingerencije da se bavi korupcijom na visokom nivou.
