Izvor: Politika, 07.Apr.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba bez predrasuda
Ono što vas čini mladim jeste spremnost na neznanje, spremnost da zaboravite da biste ponovo istraživali, kaže Milorad Vidojević, dobitnik Gran prija na Salonu arhitekture
Naš sagovornik tek počinje da stvara svoju profesionalnu biografiju. Ali hrabro i velikim koracima – Gran prijem na nedavno otvorenom 35. Salonu arhitekture koji se u Muzeju primenjene umetnosti održava pod sloganom „Još uvek imamo arhitekturu”. Milorad Vidojević (1987), mladi arhitekta iz Čačka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nagrađen je za prefabrikaciju hale „Vibet” za preradu mineralnih sirovina u gradu u kojem je rođen i u kojem živi. U istoimenoj kompaniji Vidojević radi od 2006. godine. Iako je do sada nekoliko puta nagrađivan na mnogim konkursima, među njima se ističu pohvala na međunarodnom konkursu „Evolo skayskraper” 2011. godine i prvo mesto na konkursu Francuskog instituta 2012. godine u kategoriji arhitektura i dizajn objekata na moru. Rad na hali „Vibet” prvi je njegov realizovan a ujedno i nagrađen projekat.
Suprotno praksi poslednjih godina, ovoga puta mladost je pobedila iskustvo. Vidojevićev rad očigledno je privukao veliku pažnju žirija. Za njega lično, mladost u arhitekturi nije u tesnoj vezi sa godinama. Već sa nečim drugim.
– Ono što vas čini mladim jeste spremnost na neznanje, spremnost da zaboravite. Da biste ponovo istraživali, bili aktuelni, promatrali problem na razne načine, da biste oslobodili inovativnost ili kreativnost. Ako ste spremni na eksperiment onda ste mladi. Borba za novu ideju isključuje predrasudu, a danas je granica za delovanje na svim poljima otvorena da otvorenija ne može biti. Zato sam mnogo puta starijim arhitektama čestitao na njihovoj mladosti.
Projekat ansambla multikulturnog centra Roma
Povratak na projekat za koji je nagrađen vodi nas u okruženje skupa više zgrada i instalacionih objekata, koji čine kompozicionu i prostornu arhitektonsku celinu. Kako autor objašnjava, sinteza tehnološke organizacije, sa jedne, primarne strane, i arhitektonske kompozicije, sa druge, u službi su funkcionalnosti. Ali, ujedno su i proizvod mašte kao rezultata kreativnog mišljenja.
– Odluka da se objekat „Vibet” fasadom predstavi u monohromatskom izdanju oslanja se na karakter konteksta, prirodnog, osetljivog, koloritnog... Sirovost u finalizaciji ovog objekta nije samo estetski princip brutalizma, već je to jedna vrsta naracije samog procesa produkcije. Za izgradnju novog objekta korišćeni su elementi iz sopstvenog proizvodnog programa – oko 24.000 betonskih blokova – kaže Vidojević, koji vezu između arhitekture i industrije objašnjava ovako:
– Nije li arhitektura ta koja industriji pomaže da se neprekidno usavršava pružajući joj visok stepen organizacije i funkcionalnosti u tehnološkom smislu, dok istovremeno otvara tržište na koje bi se plasirala. Nije li arhitektura ta koja usklađuje principe života, a time i karakter ekonomsko-socijalnih odnosa, što će u velikoj meri uticati na napredak i razvoj društva, i to ne samo na industrijskom polju. Najupadljivija posledica industrijske revolucije jeste uništenje unutrašnjeg mira i sigurnosti čoveka. Individua tone u težnji za produkcijom, produkcija jede individuu. Arhitektura je reakcija.
Vidojević dodaje da pozicija arhitekte danas zahteva veliko istraživanje kako u domenu struke tako i brojnih drugih disciplina koje od slučaja do slučaja dotiču onog koji projektuje.
– Koncentrisan sam ka objektima i investitorima koji omogućavaju određenu vrstu slobode pri formiranju arhitektonskog izraza. Trenutno najveće zadovoljstvo pronalazim u koncipiranju pejzažnih projekata, ali ne vidim ni jedan razlog, ukoliko se za tim ukaže prilika, zašto to uskoro ne bi bila neka poslovna zgrada, privatna kuća ili hotel.
M. Dimitrijević
objavljeno: 08.04.2013.
