Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borac za autsajdere
Dosadilo mi je da se ovim svetom koji se raspada bavim ozbiljno, jer ta ozbiljnost prelazi u katastrofu, kaže Emir Kusturica
Najnoviji film Emira Kusturice "Zavet" biće prikazan večeras u glavnom programu Filmskog festivala u Kanu. Film "Zavet" je priča o sudbini dede i unuka koji žive u opustelom srpskom selu. Škola u kojoj je dečak jedini đak se zatvara, deda šalje unuka u grad i zavetuje ga da proda kravu, kupi ikonu i dovede ženu... Emir Kusturica je dvostruki nosilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zlatne palme za filmove "Otac na službenom putu" (1985) i "Podzemlje"(1995), a ostvarenju "Dom za vešanje" pripala je nagrada za režiju u Kanu 1989. godine. Kusturica nas je primio uoči odlaska u Francusku u selu na Mećavniku koje je ovenčano nagradom za arhitekturu briselske fondacije "Filip Rotije" (2005). Razgovor vodimo u jeku njegovih priprema za premijeru opere "Dom za vešanje" koja će biti izvedena 26. juna u pariskoj Bastilji...
Koliko najnovijim filmom najavljujete promenu rukopisa?
Što se strukture tiče isti je kao prva dva, a u energetskom smislu je ostala ta kasnija faza mog stvaralaštva. Ono što je neko rekao, "ovaj ili je na nekoj drogi ili mu se nešto dešava". Od "Arizone drim" imam tu potrebu da snažnije nego ranije ispoljim energiju kao osnovu na kojoj stoji umetnost. Reč umetnost postaje krajnje komplikovana i ispada netačno što god čovek mislio o njoj. Naročito danas kada umetnost doživljava uticaj informatike i elektronike i to tako snažno da se ljulja njena osnova. Moja ideja je da je funkcija umetnosti pre svega terapeutska, a energija je baza. Naravno, zaplet treba da postoji kao baza, a ljubav je najveći zaplet koji može da se dogodi u životu. I u ovom filmu postoji ta kombinacija. Film ima sve arhetipove i sve što je nekad značilo napredniju ideju o ljudskom postojanju.
Ipak, najbliži je komediji od svih vaših dosadašnjih ostvarenja?
Jeste. Dosadilo mi je da se ovim svetom koji se raspada bavim ozbiljno, jer ta ozbiljnost prelazi u katastrofu. A moja ideja umetnosti jeste da ona deluje terapijski. Ovaj vek je i očajan i dobar. Dobar zato što se na primer može napraviti roman poput Stendalovog. Kao što Mocartove fuge utiču na smanjenje epilepsije tako i filmovi mogu ljudima da olakšaju život. Jer, sve je postalo ili tako teško, mučno i odvratno, ili nepodnošljivo lako. Umetnost mora da traži novu funkciju.
"Zavet" je između ostalog i priča o kontrastu izumiranja sela i razvoja grada...
Ovaj film podstiče sve zaboravljene motive. Kada unuk dođe u grad, tamo vidimo da dolazi do susreta sa izgubljenim normama, sudara morala svih patenata koji više ne postoje u svetu. Korporativni kapitalizam traži da se izbegavaju suštinska pitanja, a ovaj film se suštinski bavi osećanjima, budućnošću dece. Da li treba da im kažemo budi lopov, ili budi pametan i pošten. Tu je niz pitanja koja ne podrazumevaju procesualnost odgoja. Jer ova civilizacija barata završenim projektima. Čovek se tretira kao uspešan i kao neuspešan. Na engleskom kada se kaže skroman, konotacija nije moralistička, nego se vezuje za njegov kapacitet. Osim zabavnog nivoa ovaj film aktivira pitanja koja nisu česta.
Kažete da Vam je lakše da pravite operu nego film. Zašto?
Postoji libreto i muzička osnova na koju čovek onda kao novi nivo radnje uspostavlja novu arhitekturu a to je ono što smo već uradili. Sad se to ovde prevodi na mnogo apstraktniji jezik jer scena je gola apstrakcija. Nije to nikakva moja želja da se oprobam u novom žanru. Važnija stvar je to da ću prestati da sviram sa "Zabranjenim pušenjem" pa će to moje izvlačenje biti manje vidljivo.
Zašto prestajete?
Dosta je bilo. Penzija.
U operi ima elemenata panka?
Zamišljena je onako kako bi Monti Pajton grupa pravila operu kada bi imala priliku. To je na neki način srodno Top listi nadrealista, mom viđenju humora. Taj apstraktni pozorišni prostor koga treba ispuniti radnjom i čudima je kao kad bi nemi film doveli na scenu sa svim modernijim elementima nego što je nemi film.
Da li su u pariskoj Operi reagovali na činjenicu da pevaju naturščici?
Oni se ne mešaju u to. Nisu kao naši koji još uvek imaju agitpropovski stav u tim stvarima. Kad se na Zapadu da poverenje jednom čoveku, kada nisu velike finansije u pitanju, oni deponuju poverenje u čoveka koji to preuzima. To je lični impakt koji i kod nas postoji, ali uvek mora da bude u deobi sa raznim egoističnim konceptima.
Kakva je vaša dalja vizija grada na Mećavniku?
Ovde je čudo naraslo od filma "Život je čudo". Bilo je to golo brdo a sad je tu bioskop, kafana, sportska sala, sada dole gradimo i skupštinu. Sve je počelo kao šala, kao usputno građenje jedne kuće, druge. Nije bilo percepcije unapred, i onda mic po mic, kao u antičkoj Grčkoj, postao je grad. U antičkoj Grčkoj, gradovi su, pre nego što su postali Nastavak sa prve strane kameni, bili drveni. Moja ideja je da se napravi ono što je antički grad bio pre te druge faze. I onda je to nešto poput onih gradića nadomak Moskve, iz vremena ruske avangarde. U mom gradiću napravljen je jedan film, jedna opera, a s vremena na vreme održavaju se seminari. Držaću mesec dana letnju školu režije. Napravićemo jedan muzički festival i festival studentskog filma.
Razmišljam i o distribuciji filma "Zavet" ovde, u bioskopu na Mećavniku naredne dve godine. Godišnje ovuda prođe 100.000 do 120.000 ljudi. I moj kratki film rađen za UNICEF videlo je sto hiljada ljudi, što u bioskopu nije moguće. Sve to, ne da bih pospešio ideju opstanka ovog prostora, nego da bih upotpunio sliku o kojoj sam vam govorio kada sam spomenuo rusku avangardu. U selima nadomak Moskve su se okupljali ruski avangardisti i mislim da je ovo mesto sasvim optimalan prostor za takvu akciju. Jer etno-sela sama po sebi vuku na muzeje, a oni opet vuku na smrt, na prošlost. Ovo je zamišljeno kao živo mesto gde protok ideja podupire izgubljenu ideju o umetnosti i o čovekovom položaju u svetu.
Zašto Vas vole u Kanu?
Ako me vole, vole me zato što predstavljam krug ljudi koji se bore za opstanak onog žanra gde se u filmovima štiti ljudski profil, posebno autsajder. Autsajder je zamena za onu neopagansku ideju američkog filma o luzerima. Kad se u Americi, a i u Srbiji kaže nekom da je luzer, to je ono najgore. Izgubljen je smisao za one Čehovljeve junake koji su autsajderi i luzeri, a ja sam jedan od boraca za njih. U Kanu još imaju razumevanja za tako nešto i zato vole takve ljude. Trenutno u Beogradu i na Balkanu vlada pomama oponašanja zapadnih modela, a kad odete na Zapad normalni se toga stide. Danas na tom trešu odrastaju generacije i hrane se populističkim ekskluzivizmom.
Je l' zato ne služite koka-kolu ovde, na Mećavniku?
To je stvar odluke. Kad čovek uđe u kafanu i pitaju ga šta će da popije, on pogleda šank i vidi 5000 proizvoda. Zamislite kako bi bilo dobro da ima samo dva. Tih 5000 ne čini ništa dobro čoveku. Nemam ja ništa protiv koka-kole, ali prirodni sokovi su zdraviji. Koka-kola je navlaka.
Orden Viteza reda umetnosti i književnosti francuske vlade primili ste u uniformi Vaše Gorske službe. Čemu taj izbor?
Pa ja sam uvek u tome. U El magazinu pre mesec dana proglašen sam najbolje obučenim muškarcem. To je jedna ludost idolozapadnjačkog koncepta. Ja se nikada gotovo i ne oblačim! Ma to je sve iz dosade. Mislim da su i revolucije i ozbiljne religije nastale tako što nekom neka stvar dosadi, pa hoće da uradi drugu.
Snimali ste u Buenos Ajresu. Kako Vam se dopao taj grad?
Da sam malo mlađi tamo bih se preselio, jer je to najfinija verzija Amerike koja postoji. Nepotrošena, mediteranska emocija u Latinskoj Americi gde su ideali borbe za opstanak ostali mediteranski, a, s druge strane, uzbudljiv je i njihov temperament koji meni odgovara.
Kakva je situacija s emocijama kod Srba?
Mi ih imamo viška. Na našoj narcisoidnosti bi se mogle napraviti tri-četiri hidrocentrale. Narod koji u svom kolektivnom nesvesnom skriva ogromno bogatstvo, a, s druge strane, pravni sistem vrednosti ne omogućava da se zaštiti privatnost. Čovek ne zna kako da se odrekne svojih mana i poroka a i kad bi ih se odrekao osećao bi se praznim... Srbi su jedan krajnje zanimljiv i drag narod.
Stereotipno, ali neizbežno pitanje: očekujete li i treću Zlatnu palmu?
Iskreno, ne. Ovaj film dajem, kao film iz jedne male kulture, da bi bio više viđen. Inače sam potrošio tu sujetu zbog koje bih bio ljut. Nisam izbaždaren više da se borim. Naravno da bih bio srećan kada bih je dobio, jer kanska nagrada je izraz usklađivanja estetskih viđenja članova žirija.
Marija Đorđević
[objavljeno: 26.05.2007.]
