Izvor: Politika, 08.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bonus samo za najpopularnije
Najgledanije serije Radio-televiziju Srbije koštale su tokom 2008. godine od 1.000 do 1.200 evra po minuti. Ako je neka bila skuplja, razliku je plaćao koproducent
Na pitanje zašto domaće televizijske serije imaju najveći broj gledalaca nije teško odgovoriti: na prvom mestu zato što i naša publika više voli domaće zaplete od tuđih, pri čemu njihov žanr, vreme i mesto događanja nemaju presudnu važnost. Od onih u kojima su bili glavni Čkalja i Mija do junaka aktuelnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << televizijskih priča u nastavcima koje nude RTS i druge TV kuće – serije su bile i ostale najgledaniji deo TV programa, a bez obzira na to kad su i kako pravljene, uglavnom im je zagarantovan dug život jer većini njih, osim premijernog, sledi i višekratno reprizno emitovanje.
Posle mnogo „sušnih godina”, zahvaljujući vidnim naporima Radio-televizije Srbije, ponuda domaćeg serijskog programa je sve bogatija i raznovrsnija, a gledanost sve veća. Koliko to košta? Od čega sve zavisi cena serija, koliki su honorari autora i glumaca, kakvi su finansijski aranžmani između producentskih kuća i emitera, ako serija ima veliku gledanost – ko ubira profit, da li producenti rizikuju ili je reč o već unapred obezbeđenoj zaradi... samo su neka od pitanja na koja smo potražili odgovor od ljudi koji stoje iza trenutno najuspešnijih domaćih serija.
Preciznu informaciju o tome koliko je novca uloženo u jednu seriju dobili smo samo za projekat „Moj rođak sa sela”. Prema rečima izvršnog producenta Aleksandra Jankovića, ova serija koštala je 1.250.000 evra i kompletno je finansirana sredstvima RTS-a. Kada se zna da je trajala 715 minuta, lako je izračunati da minut staje 1.748 evra. Međutim, Janković naglašava da je reč o seriji koja je po mnogo čemu specifična u produkcionom smislu i da se shodno tome ne može uzeti kao nešto što je uobičajeno u proizvodnji domaćih serija.
– Osnovni zadatak bio je obezbediti uslove za snimanje serije u lepoj Srbiji tokom četiri godišnja doba – kaže Janković. – Snimanje je trajalo 142 radna dana, ili nešto više od devet meseci. Sve objekte i rekvizite trebalo je sačuvati od septembra 2007. do kraja juna 2008. godine. Više od 90 odsto serije snimano je u eksterijeru, a realizacija je u dobroj meri zavisila od vremenskih uslova. Snimano je Ha-De tehnikom jednom kamerom, ali na klasičan filmski način. Pri tome je bilo izuzetno teško uklapati vremenske uslove i zauzeća glumaca, oko njih 60.
Kad je reč o seriji „Selo gori a baba se češlja”, ona ima usaglašen budžet koji obezbeđuju „Kontrast studio” i RTS. Međutim, prema rečima Jelene Bajić-Jočić, izvršnog producenta, usvojeni budžet nije dovoljan, pa se deo sredstava, neophodnih da bi se poboljšao kvalitet realizacije, obezbeđuje od „prijateljskih kompanija koje žele da postanu deo ovog projekta”. Serija se, objašnjava ona, snima na filmski način, dakle jednom kamerom i u visokokvalitetnom tehnološkom procesu. U snimanju učestvuje više od 100 filmskih radnika i autora, kao i više od 200 glumaca koji su snimajući tri ciklusa proveli 18 meseci na terenu, van Beograda, što umnogome poskupljuje troškove.
Na pitanje šta „Kontrast studio”, kao producent i izvršni producent ove serije, konkretno ulaže, Jelena Bajić-Jočić na prvo mesto stavlja „ogroman trud, rad, entuzijazam, ljubav i velike napore kako bi u samoj realizaciji pokrio sve troškove” i dodaje: – Treba istaći da postoje drastične razlike u troškovniku serija koje se, poput ove, snimaju na terenu tokom 300 snimajućih dana po ciklusu. To su stotine hiljada pređenih kilometara, više hiljada hotelskih pansiona, dnevnice i niz troškova s kojima se ne susreću produkcije koje snimanje obavljaju u Beogradu. U prvi ciklus „Kontrast studio” je uložio 52 odsto budžeta, a RTS 48 odsto. U drugom i trećem ciklusu procentualni ulog „Kontrasta” je niži u odnosu na RTS, pošto je javni servis, posle velikog uspeha serije, izrazio želju i spremnost da bude njen većinski vlasnik, ali o konkretnim sumama uloženim u ovu seriju, međutim, mogu da govore samo odgovorni sa RTS-a.
Duška Vučinić, šef odseka za PR i Pres RTS-a, kaže da je generalni stav ove kuće da snima serije sa ograničenom cenom produkcije od 1.000 do 1.200 evra po minuti, da je to važilo za 2008. godinu, a da će, s obzirom na okolnosti, u 2009. tarifa biti niža. Ako je serija skuplja, razliku snosi koproducent, dodaje Duška Vučinić, tvrdeći da se ovi podaci odnose i na serije „Bela lađa” i „Ranjeni orao” (za čiju realizaciju je, inače, zadužen „Košutnjak film”). Cene pojedinačnih serija uglavnom su standardizovane u zavisnosti od broja epizoda, broja glumaca i složenosti samog snimanja, a pravilnikom RTS-a predviđeno je da ukupna suma od pretplate, koja je godišnje uložena u Kulturno-obrazovni program čiji su deo i serije, bude objavljena.
Što se, pak, tiče serije „Pare ili život”, koja se prikazuje na TV Pink, od Milutina Mime Karadžića, koji se potpisuje i kao producent, saznajemo da se ona radi tehnikom ove TV kuće i da jedna njena epizoda u proseku košta oko 7.000 evra, što spada u izuzetno skromne finansijske konstrukcije serije.
– Ostale troškove nadoknađuju sponzori koji daju prostore za snimanja, kostime i potrošni materijal – kaže Karadžić.
Druga rado gledana serija TV Pink, „Seljaci”, po rečima reditelja i producenta Dragoslava Lazića, košta po epizodi 10.000 evra i spada, takođe po njegovim rečima, među skromnije projekte.
Po mnogo čemu je specifična i serija „Gorki plodovi” scenariste i reditelja Siniše Kovačevića, koja je takođe snimljena u produkciji RTS-a, mada je izvršni producent „Ave Serbia”. U ovom slučaju, RTS je dobio 32 epizode kompletno gotovog scenarija. Prema rečima Siniše Kovačevića, ova serija je atipična, snimano je u 160 objekata, sa 256 glumaca, a autor tvrdi da mu je toliko bilo važno da snimi ovu seriju i da je toliku potrebu imao da obeleži moralni sunovrat ovog vremena da nije pitao za cenu, odnosno za uslove.
Konkretne odgovore na pitanje koliki su honorari autora i glumaca angažovanih u serijama teško je, naravno, dobiti, ali su zanimljiva objašnjenja da li oni, možda, zavise od njihove gledanosti.
Aleksandar Janković („Moj rođak sa sela”) tvrdi da se gledanost ne naplaćuje i da je visok rejting nešto što je pre svega satisfakcija za sve koji su učestvovali u projektu.
– Određen ekstraprihod može se ostvariti samo na bazi cene sekunde propagandnog bloka. Ugovorima koji su sklopljeni sa autorima i glumcima nije predviđena ta stavka – dodaje Janković, koga smo pitali i hoće li honorari glumaca i autora biti veći u planiranom nastavku „Mog rođaka sa sela”. – Pretpostavljam da bi honorari trebalo da budu veći i da bi to mogla da bude nagrada, a u isto vreme i stimulans za nastavak rada. Naravno, o visini honorara ne mogu da govorim, ali naglašavam da glumci koji su postavljali uslove u smislu honorara nisu ni angažovani u ovom projektu.
Visoka gledanost se ne može naplatiti niti unovčiti, mišljenje je Jelene Bajić-Jočić („Selo gori a baba se češlja”).
– To je veliki uspeh, ali ne obezbeđuje materijalnu dobit, već daje ogromnu satisfakciju autorima i produkciji. Popularnost i afirmacija projekta pomažu u komunikaciji s partnerima i saradnicima, a u nekim slučajevima olakšava realizaciju određenih zadataka za potrebne snimanja. Honorari se određuju prema poziciji i funkciji u ekipi, prema odgovornostima i broju snimajućih dana, tako da se samo u skladu s tim oni mogu povećati ili umanjiti. U našoj produkciji, međutim, postoji praksa da se po završetku snimanja celog ciklusa članovi ekipe koji su dali poseban doprinos i na određeni način se istakli, nagrade novčanim iznosom, pa se tako može reći da će neko od saradnika imati veći prihod po završetku snimanja. Ipak, honorari nisu znatnije menjani u odnosu na prvi ciklus.
Kad je reč o serijama koje se snimaju u produkciji Radio-televizije Srbije, po rečima Duške Vučinić, honorari se isplaćuju shodno redosledu koji postoji u finansijskoj službi a koji je predviđen zakonom, dok za svaku seriju koja po svojoj gledanosti prevaziđe standard predviđen ugovorom autori dobijaju bonus predviđen ugovorom.
Na kraju, postavlja se i pitanje da li ulaganje u ovu vrstu TV programa podrazumeva i priču o profitu, odnosno da li se i koliko može zaraditi na serijama (producenti, emiteri, autori...). Kad je reč o tome gde je onaj ko ulaže novac video zaradu, Aleksandar Janković objašnjava da je zadatak RTS-a pre svega da proizvodi i dramske serije poput „Mog rođaka sa sela” koje za svrhu nemaju profit, već nešto „mnogo više”: – Svima nam je veoma drag uspeh ove serije upravo zato što je gledalište, 50 odsto Srbije, uspelo da prepozna prave vrednosti – dodaje on.
Milutin Mima Karadžić kaže da serija „Pare ili život”, pored ostalog, promoviše i njegovu producentsku kuća „MM prodakšn” jer radi s jednom velikom televizijskom kućom kao što je TV Pink. Dodaje i da se nada da je velika gledanost od preko 2.000.000 ljudi postignuta kvalitetom serije. Smatra da se rizik producenta u ovom poslu sastoji od samo jedne komponente – a to je napraviti kvalitetnu seriju s dobom pričom.
– Sigurni smo da je kvalitet ono što se gleda, kako na televiziji tako i u pozorištu, što ne znači da je baš sve što je gledano i kvalitetno – dodaje Karadžić. – A tu već dolazimo do pitanja šta je po ukusu publike i treba li tome povlađivati. Sigurno da treba, ali je lepo ako uspemo da zadovoljimo i neke umetničke kriterijume. Mi se borimo i zalažemo za to, a nadam se i da uspevamo. Zato i trajemo, odnosno istrajavamo u gledanosti već sedam godina preko poznatih serija „Mješoviti brak”, „Premijer”, „Promeni me” i „Pare ili život”.
Kad je reč o kvalitetu, gledanosti pa i profitu, u Radio-televiziji Srbije stvari su više nego jasne o svim pitanjima.
– Sve serije koje RTS snima prošle su predviđene institucije u kući: recenzije, ocene urednika, provere finansijskih rukovodilaca i na kraju ocenu daje direktor programa koji uklapa seriju u politiku premijera i repriza – kaže Duška Vučinić, dodajući da nije samo gledanost serije odlučujuća u ceni. – Veoma često RTS snima serije kao što su „Nikola Pašić” i „Zaboravljeni umovi”, koje nisu visokogledane, ali su značajne za zakonsku funkciju standarda programa Javnog medijskog servisa Srbije.
Gordana Popović – Nevenka Opačić
[objavljeno: 09/03/2009]
