Izvor: RTS, 19.Apr.2013, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bontonom se može ulepšati život
Poštovati pravila ponašanja, ljubaznošću i lepim rečima može se ulepšati život drugima, a i sebi. Nažalost, u svakodnevnoj komunikaciji često zaboraljamo na pravila bontona.
Naša komunikacija često podseti na dečiju igru gluvih telefona u kojoj nema sluha za druge. Uz to, neretko je ispunjena neprimerenim gestovima i rečima. Upadanje u reč pre je pravilo nego odraz nestrpljenja sagovornika. O lepom ponašanju znamo ali ne dovoljno, upozoravaju stručnjaci, koji kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da moramo da se menjamo i kao pojedinci i kao društvo.
Često možemo videti da se mladići, koji su odavno prerasli ljuljaške, ljuljaju na njima u parku. Ono što je temelj za kuću, to je za dobru komunikaciju - poštovanje ličnog, porodičnog i društvenog bontona.
Krajem 90-ih godina autor jedne od knjiga o bontonu na srpskom pozajmio je najbolja pravila lepog ponašanja iz više priručnika, prilagodio ih našim potrebama i na oko 200 strana napisao bonton sa praktičnim savetima.
"Da citiram ili parafraziram Šopenhauera, kad kaže da je bonton kao vazdušni jastuk, u njemu nema ničega, ali on olakšava život. Znači olakšava odnose između ljudi, ulepšava tu relaciju i u mnogim stvarima kad se nalazite u nekoj nepoznatoj sredini daje vam neku mogućnost komunikacije", kaže Goran Budžak, autor knjige o lepom ponašanju.
Iako u najvećim bibliotekama ima više od 3.000 knjiga o bontonu, malo je onih koji ih traže i čitaju.
"Najviše koje se traže to je o poslovnom ponašanju", kaže Ljiljana Bašić iz Narodne biblioteka Srbije.
Mesečno, na primer, izađe oko 10 publikacija sa tim naslovom.
"Statistika je poražavajuća što se tiče broja korisnika koji pozajmljuju ove knjige. U toku prošle godine njih stotinak, ove godine tek njih dvadesetoro", kaže Isidora Injac, biblioteka Grada Beograda.
Šta god pisalo u knjigama o lepom ponašanju i biranju reči u razgovoru sa drugima, to nije dovoljno.
"Ako bonton postoji u nekim knjigama koje se ne čitaju, a ne postoji u stvarnosti, onda je to alarmantna okolnost", smatra Ratko Božović, sociolog kulture.
Sociolozi ukazuju da nam nedostaju tolerancija i harmonija u uzajamnim odnosima.
"Mi smo od devedesetih godina naročito postradali u onome što je stil življenja. U tom stilu življenja izgleda da je bilo najmanje bontona. Nemati adekvatan bonton, to znači nemati konačno potrebu da se menjamo, da iz komunikacije sa drugim izađemo drugačiji i pristojniji. Da bi se, dakle, sve to promenilo, mora se, izgleda, promeniti strukturalno društvo, mora se promeniti sistem vrednosti, jer ovde imamo konfuziju u sistemu vrednosti", kaže Božović.
Zahvaliti se sagovorniku, zamoliti za malo strpljenja. Biti ljubazan - mogli bi biti prvi koraci boljih pojedinaca ka boljem društvu.
