Izvor: RTS, 12.Dec.2013, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bone: Očekujem početak pregovora u januaru
Pregovori Srbije i EU će početi u januaru, očekuje direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bone. Veruje da će nemačko-britanski "non-pejper", kojim se traži da se pitanje KiM veže za sva pregovaračka poglavlja, uticati na pregovarački okvir EU.
Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bone očekuje da će pregovori Srbije i EU početi u januaru, ali veruje i da će nemačko-britanski "non-pejper" biti uvršten u zaključke Evropskog saveta i uticati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na pregovarački okvir EU.
U intervjuu Tanjugu, Bone je rekao da je optimista i da će izveštaj Ketrin Ešton o napretku u dijalogu Beograda i Prištine biti pozitivan i da će šefovi država i vlada EU na sastanku 20. decembra doneti zaključak "o najranijem mogućem datumu" za otpočinjanje pregovora.
Na pitanje kada bi pregovori mogli da počnu, Bone je rekao da je u ovoj fazi sve još otvoreno, ali da veruje da će to biti u januaru sledeće godine. On svoj optimizam objašnjava time što se "se svi konstruktivno ponašaju".
"Svi su svesni šta je Srbija učinila i postigla do sada i niko ne želi da zaustavi da se taj proces i dalje razvija", kaže direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu, koja je bliska nemačkoj vladajućoj Hrišćanskoj-demokratskoj uniji (CDU) kancelarke Angele Merkel.
Govoreći o nagoveštajima da bi pregovori mogli da počnu 20. decembra, Bone kaže da je to "teoretski moguće", ali da je, s obzirom na nastupajuće praznike, iz tehničkih razloga malo verovatno da se to i dogodi.
Povodom spekulacija da bi početak pregovora o članstvu Srbije mogao da bude odložen za mart, Bone je rekao da je to za njega novost.
"Znam da Nemačka ni zvanično ni nezvanično nije spominjala mart i to je nešto novo za mene", istakao je Bone.
Bone je, u vezi sa svojom ranije datom izjavom da treba pronaći "kreativno rešenje" koje bi Kosovu omogućilo da dobije stolicu u UN, ponovio da to ne znači da bi Srbija na kraju trebalo da prizna Kosovo.
Navodi primer i da Zapadna Nemačka nije priznala Istočnu Nemačku, ali da to nije bile prepreka za predstavljanje Istočne Nemačke u UN.
Bone napominje da u britansko-nemačkom "non pejperu" stoji zahtev da je potrebno da se, pre okončanja pregovora, formuliše pravno obavezujući dokument da se Beograd i Priština međusobno neće blokirati na putu ka EU.
Procenjuje da će taj predlog biti uvršten među zaključke Evropskog saveta 20. decembra, čime će to postati i zvaničan stav cele Unije.
"Ima puno vremena da se postigne taj pravno obavezujući dokument i mislim da je potrebno da srpska vlada sama 'uzme sudbinu u svoje ruke' i u njenom je interesu da počne da radi na njegovom nacrtu", kaže Bone.
Upitan da li bi priznanje Kosova moglo da se postavi pred Srbiju pre pristupanja EU, Bone je rekao da "može da zamisli da Zapad na kraju izađe sa takvim zahtevom" ukoliko Srbija ništa ne uradi po pitanju tog pravno obavezujućeg dokumenta.
"Mislim da je bolje da Srbija sada razmisli o tome da počne da priprema taj dokument kako bi zaštitila svoje interese i kako bi na kraju izbegla zvanično priznanje Kosova", kaže Bone.
Nema novih uslova za početak pregovora
Podvukao je da Nemačka nema nikakvih novih uslova pred Srbijom za formalan početak pregovora.
"Nemačka insistira na implementaciji onog što je dogovoreno, na konkretizaciji svega toga, ali definitivno nema novih uslova", naveo je Bone i dodao da je sutrašnji dan, kada se nastavlja dijalog Beograda i Prištine u Briselu, "veliki dan za Srbiju".
"Sastanku će prisustvovati ne samo premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, već i vicepremijer Aleksandar Vučić, koji će razgovarati o preostalim otvorenim pitanjima i očekuje se da će ona biti rešena, pogotovo kad je reč o integraciji srpskih sudova u kosovski sistem", podsetio je Bone.
Rekao je da je reč o "jednom od najkomlikovanijih pitanja" koje traži puno vremena da se dve strane pripreme, usaglase i potom sprovedu dogovoreno, ali da misli da postoje znaci dobre volje obe strane, a posebno srpske, da se rešenje pronađe.
Prema Boneu, najveći deo procesa normalizacije odnosa odvijao se u Briselu, što je tek početak, a sad je bitno kako se stvari odvijaju na terenu i to je ono što će se pratiti do poslednjeg momenta uoči zasedanja Evropskog saveta.
Na pitanje zašto usaglašavanje pregovaračkog okvira unutar EU traje nekoliko meseci, Bone odgovara da je to prirodno budući da je samo pregovaranje o članstvu "kompleksan proces koji uključuje mnoge strane".
Bone kaže da će nemačko-britanski "non pejper" (kojim se traži da se pitanje Kosova direktno veže za sva pregovaračka poglavlja) uticati i na izgled pregovaračkog okvira jer, kako navodi, Nemačka i Britanija su dve najveće članice EU, čiju zabrinutost dele i druge zemlje.
"Cilj tog dokumenta je da se daju garancije da će proces normalizacije i pregovaranja o članstvu biti povezani, ne da bi se stvari otežale, već da bi oba procesa mogla paralelno da se odvijaju i da se zadrži pažnja na obe strane - ne samo na evropskim integracijama, već i na normalizaciji odnosa koja je tek počela", tvrdi Bone.
Smatra i da je dobro da pitanje Kosova bude obuhvaćeno poglavljem 35, ali da razume da će određena pitanja, poput infrastrukture, saobraćaja, zaštite prirodne sredine, iz tehničkih razloga biti vezana za granicu i susedne države, a to se odnosi i na Kosovo, čime će to pitanje biti obuhvaćeno i u drugim poglavljima.
Komentarišući koliko su realistične prognoze da bi pregovori sa EU mogli da traju četiri do pet godina, Bone napominje da nije zahvalno spekulisati sa datumima, ali da "neće trajati duže nego što je potrebno".
