Izvor: Blic, 09.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnica kriva za smrt pacijenta
Bolnica kriva za smrt pacijenta
VALJEVO - Porodica Mladenović iz sela Dragijevica kod Osečine dobila je presudu tamošnjeg Opštinskog suda po kojoj Institut za neuropsihijatrijske bolesti 'Dr Laza Lazarević' na ime nematerijalne štete treba da im isplati 850.000 dinara zbog smrti Gorana Mladenovića, koji je bio štićenik ovog instituta.
Kako je 'Blic' već pisao, porodica Mladenović je pet godina na sudu dokazivala odgovornost nadležnih iz ovog instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za smrt Gorana (1972), koji je 24. avgusta 2000. godine mrtav pronađen na obali Dunava u Banovcima, pet dana pošto je samovoljno napustio odeljenje bolnice 'Dr Laza Lazarević' u Padinskoj Skeli.
Međutim, i pored presude za naknadu nematerijalne štete koja je doneta 4. februara, Goranov brat Dejan Mladenović kaže da sudski proces nije utvrdio odgovorne za smrt njegovog brata, zbog čega će, kako kaže, 'pravdu uzeti u svoje ruke'. Za nemarnost i nebrigu, kao i pokušaj skrivanja istine o smrti svog brata, Mladenović optužuje lekare Vladimira Janjetovića i Zorana Sokolovića.
- Po iskazu dr Janjetovića, moj brat je imao dijagnozu lakšeg duševnog bolesnika i tretman 'slobodnjaka'. To se, međutim, ne slaže sa nalazom sudskog veštaka dr Miroslava Mirkovića, koji je veštačenje obavio 27. decembra prošle godine u Padinskoj Skeli. On je nepobitno utvrdio da je Goran na lečenje primljen 10. avgusta 2000. godine i da mu je zbog pogoršanog stanja trebalo odrediti pojačan nadzor zbog opasnosti da povredi sebe ili nekog u okruženju - kaže Dejan Mladenović.
Po njegovim tvrdnjama, Goranu zbog toga nije trebalo da bude dozvoljeno da se slobodno šeta po bolničkom krugu, već je morao da ima poseban tretman.
- Da je bio izolovan, ne bi pobegao, pošto u takvim sobama nema čak ni kvake na vratima. Poternica SUP-a za Goranom je poslata tek treći dan pošto je nestao, a ne 19. avgusta kako tvrdi dr Janjetović. Njegov leš je pronađen na obali Dunava 24. avgusta - priča Mladenović, koji je u tri navrata štrajkovao glađu ispred Okružnog suda u Valjevu zbog sporosti u rešavanju postupka. Predrag Vujanac
Komisija o pozorišnim honorarima Gomila para za malo predstava
Vlastimir Jovanović, predsednik Anketne komisije Skupštine grada Niša koja preispituje trošenje sredstava u Narodnom pozorištu, saopštio je 'Blicu' da su pristigli prvi odgovori na osnovu kojih će se izvlačiti zaključci - da li su honorari koje je niški teatar isplatio beogradskim umetnicima Ivanu Bekjarevu (17.200 evra za sedam predstava) i Irfanu Mensuru (7.500 evra) papreni, ili su u skladu sa teatarskom praksom.
Jovanović navodi da je Goran Daničić, upravnik 'Madlenijanuma' iz Beograda, pismeno saopštio Anketnoj komisiji da teatri u unutrašnjosti gostovanja beogradskih reditelja plaćaju 350.000 dinara ili 4.000 evra. Jovanović nije želeo da komentariše da li je niško pozorište preplatilo Irfana Mensura dajući mu blizu 7.500 evra za režiju 'Zone Zamfirove'.
- Dobili smo uporedne podatke od šabačkog pozorišta u kome je glumac i reditelj Milenko Pavlov režirao 'Pokondirenu tikvu' za 250.000 dinara. Kao glavna glumica u Šapcu je gostovala Tanja Bošković i po predstavi dobijala 5.000 dinara, a nedavno su joj povećali honorar na 8.000 dinara. U 'Zoni Zamfirovoj' u Nišu je gostovala mlada beogradska glumica Bojana Miljević i za nekoliko predstava dobila je 100.000 dinara - kaže Jovanović.
Prema podacima koje su dobili od beogradskih pozorišta, članovi Anketne komisije su saznali da je uobičajeno da beogradski glumci na gostovanju u drugim gradovima dobijaju maksimalno 60 evra po predstavi. Glumica Miljević je posle nekoliko predstava otišla na usavršavanje u inostranstvo pa je Narodno pozorište u Nišu moralo da angažuje drugu umetnicu.
Pred Komisijom je odgovarao Aleksandar Lazarević, bivši direktor Narodnog pozorišta, koji je istakao da poslednjih meseci niškog teatra nema u pozorišnoj javnosti Srbije, ni na gostovanjima ni na festivalima.
- Honorari su stvar dogovora upravnika, reditelja i glumaca. Ako Upravni odbor i upravnici odobre neku predstavu koja košta 100.000 evra, to je dobro pod uslovom da predstava vrati novac koji je uložen u nju. No, sadašnja praksa pokazuje da je angažovanje beogradskih umetnika kolaps za teatre u unutrašnjosti - kaže Lazarević.
Kao primer za to on je naveo predstavu 'Putujuće pozorište Šopalović', koju je 2000. režirao Dejan Mijač, koja se nije isplatila niškom pozorištu.
Srđan Pešić, član Anketne komisije, istakao je da troškovnik za 'Zonu' nije odobrila Skupština grada Niša, tako da je prekršena pravna procedura, jer je pozorište odstupilo od prethodno podnetog programa gradskom parlamentu. M. Smiljković
