Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolnica kao efikasno preduzeće
Pet miliona evra biće uloženo u obnovu zaječarskog zdravstva, ali u tom sistemu nema više ni jednog doktora nauka
Zaječar – Kada je pre dve godine srpska vlada krenula u temeljnu obnovu dvadeset zdravstvenih centara u Srbiji, na spisku se među prvima našao zaječarski. Rečeno je jasno i glasno da se to čini zbog njegovog regionalnog značaja, mnogih uspeha u prošlosti (prvi je dobitnik najznačajnije staleške nagrade u Srbiji "Sunčani sat", zajedno sa Vojnomedicinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akademijom u Beogradu i Urgentnim centrom Kliničkog centra Srbije) kao i zbog specifičnih zdravstvenih prilika timočkog područja.
Na račun ovog centra stiglo je ukupno oko pet miliona dolara kredita i donacija za obnovu, izgradnju i opremanje i već je više od polovine tog novca (koji će kreditorima vraćati država) utrošeno, a veliki poduhvat obnove najveći u minulih 60 godina, biće završen do kraja ove godine.
Veliki hirurški blok, sa opremom po svetskim standardima, već je završen. U istom rangu je i velika obnovljena centralna laboratorija, okončana je popravka centralnog grejanja, a u toku je obnova i Doma zdravlja. Uštede su već velike: broj bolničkih postelja smanjen je za trećinu, smanjeni su troškovi grejanja i drugih komunalnih usluga za 1.450 kvadratnih metara "ukinutog" suvišnog prostora.
Sa novom opremom, u koju je već uloženo oko milion evra, pored dosadašnjih usluga, ovde će se znatno brže ugrađivati veštački kukovi, počeće i ugrađivanje pejsmejkera, očnih sočiva i operacija katarakte. Stigao je i najsavremeniji aparat za razbijanje kamena u bubregu, a završena je i montaža najsavremenijeg digitalnog rendgena, koji će omogućiti i vaskularnu hirurgiju. Već je počela obuka stručnjaka koji ovom hirurgijom treba da preduprede gangrenozna oboljenja i amputaciju obolelih udova.
Direktor zaječarskog Centra Mirko Veljković kaže za "Politiku" da će nova moderna zaječarska bolnica, sa maksimalno centralizovanim službama, delovati kao efikasno preduzeće, konkurentno na tržištu zdravstvenih usluga. Biće manje čekanja, smanjiće se troškovi bolničkog lečenja i nepotrebnog šetanja bolesnika do većih zdravstvenih centara u Beogradu i Nišu.
Upravo se privodi kraju i kompjuterizacija celog bolničkog sistema. U tome će, veli direktor Veljković, ovaj centar biti prvi u Srbiji. Sve službe će biti međusobno povezane, olovke i papir biće izbačeni iz upotrebe. Svaki pacijent biće u kompjuterskoj memoriji i, tako, neprekidno praćen.
Konačno, ostvariće se i ideja direktora Veljkovića da zaječarski centar dobije i svoje gerijatrijsko odeljenje. To je, veli, izuzetno značajno za timočko područje, gde se "bela kuga" odavno odomaćila. Samo u zaječarskoj opštini sada ima 14.000 osoba (od ukupno 70.000 stanovnika) starijih od 65 godina o kojima gotovo niko ne brine, naročito u seoskim zabitima. Biće preuređeno staro infektivno odeljenje (neće biti porušeno) i napuštene starine dobiće na raspolaganje 550 kvadratnih metara prostora, odnosno novih 40 dvokrevetnih soba sa vrhunskim zdravstvenim uslugama i modernom kuhinjom.
Svako odeljenje i svaka bolnička služba u ovom centru dobiće bolje uslove za rad, a posao će biti okončan do kraja godine. Biće sazidano novo interno i odeljenje za urgentni prijem bolesnika. Gradi se i u Domu zdravlja. Evropska investiciona banka namenila je ovim poslovima 2,2 miliona evra, a ostatak, do pet miliona, ulažu vlada Srbije iz NIP-a i zaječarski Dom zdravlja.
Ipak, nije sve kako bi moglo da bude. Nije u skladu sa tradicijom što zaječarski Zdravstveni centar sada više nema ni jednog doktora nauka. Prvi timočki doktor medicinskih nauka, vrhunski stručnjak nuklearne medicine (poznat u svetu po uspešnom lečenju štitaste žlezde) dr Nebojša Paunković, sada u penziji, podseća za naš list da je zaječarski centar pre deset godina imao deset doktora medicinskih nauka i četiri magistra. Dobro je, veli Paunković, što se ulaže u opremanje, ali ne sme se zaboraviti struka.
načelnik Zaječarskog okruga Mihajlo Jagodić podseća da i dalje nema rešenja za veliku razuđenost i slabašnu naseljenost ovog područja što se odražava na velike nevolje seoskog stanovništva. Bilo bi dobro, veli, da se grade domovi zdravlja i za više sela i da se prave ispostave hitne službe za više seoskih naselja, da ne kasni prva pomoć obolelim ljudima u nepristupačnim selima.
Načelnik Jagodić kaže da lokalne samouprave malo haju za obaveze koje im propisuje Zakon o zaštiti zdravlja. Po tom zakonu opštine moraju da obezbede uslove za preventivu, ali to ne čine pa su i dalje mnoge seoske ambulante bez ikakvih uslova za rad, a sela su odsečena od sveta. Mora se sistem dograditi, a mora se, kaže Jagodić, stimulisati i privatna lekarska praksa.
Stojan Todorović
[objavljeno: 17.04.2007.]
