Izvor: B92, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bolji život, put ka EU, ekonomija"
Beograd -- Boris Tadić od nove vlade očekuje da približi zemlju EU, poboljša životni standard građana i učini ekonomiju moćnijom.
"Očekujem da Srbija na kraju mandata nove vlade bude mnogo bliža Evropskoj uniji nego što je danas", kazao je predsednik Srbije novinarima u Beogradu, posle otvaranja skupa Partije evropskih socijalista. Vlada, dodao je, treba da "uradi posao za građane Srbije", a to znači da se poboljša životni standard i ekonomija zemlja učini moćnijom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego što je danas.
Ekspoze Vojislava Koštunice Tadić je ocenio kao veoma dobar i dodao da su pet osnovnih principa oko kojih se okupila vladajuća koalicija izuzetno važni.
Siguran sam da će građani podržati taj program jer, bez njihove podrške, Vlada ne može da obavi posao koji je u korist građana i države, izjavio je Tadić.
Program nove vlade Srbije
Program nove vlade ima pet najvažnijih tačaka: politiku prema Kosovu, evropske integracije, saradnju s Hagom, socio-ekonomsku politiku i borbu protiv kriminala i korupcije.
Kako je izneo novi premijer Vojislav Koštunica, prvi programski princip jeste jasno definisanje državne politike prema Kosovu. Koštunica je tom prilikom svim građanima Srbije na Kosovu poručio da moraju biti svesni da je "svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova manje od nule".
Koštunica je naglasio i da bi eventualno jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije 1244 i kršenje Ustava Srbije.
"Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavisnosti Pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje", rekao je on.
"Podrazumeva se da svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti, mora voditi računa da bi to proizvelo ozbiljne posledice u međusobnim odnosima, u skladu s praksom međunarodnog ophođenja", naveo je on.
Govoreći o nastavku evropskih integracija kao drugom principu, Koštunica je rekao da je "pre prekida pregovora ostalo još veoma malo posla oko usaglašavanja teksta Sporazuma (o pridruživanju)", te da očekuje "da sa taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost".
"Podjednako je jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije. To je u svakom pogledu potpuno isključena mogućnost", rekao je on.
Koštunica je proces evropskih integracija u svom ekspozeu direktno povezao i sa uspešnom i celovitom saradnjom sa Haškim tribunalom. "To znači da postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa Haškim tribunalom, jer to je pre svega interes Srbije", rekao je on.
"Neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih međunarodnih obaveza Srbije. U tom cilju je postignut dogovor da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost, koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnost kako bi se što pre ispunile obaveze prema Tribunalu", naveo je on.
Što se tiče ekonomije, Koštunica je naveo da su u tom smislu osnovni ciljevi smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Kao peti prioritet Koštunica je naveo nastavak borbe protiv organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima, uspešna borba protiv korupcije podrazumeva efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, odnosno otklanjanje mogućnosti za korupciju, podizanje opšte svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije.
Inače, principi na kojima premijer Vojislav Koštunica zasniva politiku svog novog kabineta ne donose ništa novo ocenjuju analitičari. Opširnije.
Rasprava u Skupštini
Tokom rasprave nakon Koštuničinog ekspozea, šef poslaničke grupe radikala Tomislav Nikolić pozvao je Koštunicu da kaže šta će učiniti ako dođe do priznavanja nezavisnosti Kosova.
On je pozvao Koštunicu da objasni kako prioritet nove vlade može biti saradnja sa EU i SAD kada će upravo oni biti prvi koji će priznati nezavisnost Kosova.
"Hoće li Amerika štititi suvernitet Srbije i odustati od rezolucije o Kosovu ili će nastaviti da gura rezoluciju. Nemojte da nas uljuljkujete, da bi vlada bila izabrana, mnogo će teže biti ako ta vlada padne za mesec ili dva", kazao je Tomislav Nikolić.
Slično je reagovao i šef poslaničke grupe SPS-a Ivica Dačić, koji je pitao Vojislava Koštunicu da li će Srbija prekinuti diplomatske odnose sa onim zemljama koje bilateralno priznaju nezavisnost Kosova.
On je upitao Koštunicu i kako misli da nastavi jedan od prioriteta buduće vlade koji je naveo u ekspozeu - okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.
"Kako? Izručenjem. Politika Vlade do sada bila je protiv izručenja. Kritikovali ste DS da je sa kesama na glavi izručila Šljivančanina i ostale i ostavila ih Haškom tribunalu. Da li ova vaša rečenica znači da ćete Ratka Mladića ili drugoga nasilno izručiti Haškom tribunalu ili ćete ići na dobrovoljne predaje", rekao je Dačić.
Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović smatra da nova vlada Srbije neće biti ni demokratska ni reformska ni evropska, ali je rekao da će je podržavati i sarađivati u promeni njenog političkog kursa.
"Ne podržavamo politiku koju ste promovisali u ekspozeu i ne slažemo se sa idejom da je najvažnije da Srbija dobije vladu bez obzira na ciljeve vlade i načine ostvarivanja", rekao je on.
Predstavnici manjina kritikovali su Koštunicu zbog ukidanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava, iako manjine čine trećinu stanovništva Srbije.
Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor kritikovao je Koštunicu što je u svom ekspozeu izostavio pitanje manjina i ostvarivanje njihovih prava.
"U ekspozeu Koštunice nismo nijednu reč čuli o tome šta će nova vlada da radi u interesu nacionalnih manjina i šta će raditi za to da bude poboljšan položaj manjina. Ako se dobro sećam, nijedna vlada od 1990. godine nije izabrana u Skupštini čiji mandatar ni reč nije progovorio o nacionalnim manjinama i stvarno smo vrlo iznenađeni", rekao je Pastor.
Poslanici DS-a, DSS-a, NS i G17 plus nisu učestvovali u raspravi o ekspozeu Vojislava Koštunice, u nadi da će rasprava biti okončana što pre, kako bi do ponoći, kada ističe ustavni rok za formiranje vlade, ona bila izglasana.
.jpg)
