Izvor: Vesti-online.com, 27.Jan.2017, 15:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolji život koji nikako da nam dođe

Nedavno se na internetu pojavila fotografija na kojoj možemo videti kako se kriške hleba prodaju za 5 dinara. Odmah se pojavilo pitanje da li smo zaista pali toliko nisko da čak i "hleb naš nasušni" moramo da kupujemo na kriške. Ipak, ubrzo je stiglo objašnjenje da je reč o fotografiji iz jednog ekspres restorana, te da tužna slika nije nastala na rafovima prodavnica. Objašnjenje je stiglo, ali pitanje ostaje: da li ćemo uskoro zaista doći do toga da sve kupujemo na komad, krišku?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Naime, možda fotografija koju su mnogi opisali kao tužnu sliku Srbije nije nastala na rafovima prodavnica, ali, da li ste primetili veliki broj pekara koje na svojim izlozima redovno stavljaju saopštenje da je posle 18 ili 19 časova sve jeftinije za 50 odsto? Sigurni smo da je ta ideja potekla od želje vlasnika da prodaju sve svoje proizvode, ali da li to menja činjenicu da veliki broj građana zaista čeka taj popust kako bi kupili nešto bajatije, ali duplo jeftinije proizvode?

Takođe, možda će kupovina hleba na kriške biti novina, ali, setimo se da su grami već odavno u igri. Jer, dugo već gotovo niko voće, povrće, meso i suhomesnate proizvode ne kupuje na kilograme, već isključivo na grame.

Samim tim, nameće se i pitanje kada će nam onda to svanuti? Kada ćemo i mi osetiti to poboljšanje životnog standarda o kojem premijer Srbije neprestano priča? Ko zna, možda Srbiji zaista odlično ide, ali su građani isuviše lenji da to primete? Sigurno je to, pa i sam Vučić je više puta optužio građane da se samo nešto žale i kukaju, i nikako ne primećuju kako sve službe samo rade u njihovom interesu.

Doduše, mnogi su primetili enormne račune za struju koje su dobili u januaru, samo nikome nije bilo jasno kako je to u njihovom interesu. I žalili su se građani, mediji pisali o tome, i ništa... A onda se u celu priču uključio i premijer Vučić. I tek onda je došla rekacija iz EPS-a. Jer, izgleda da nema veze što su građani primetili nepravilnosti, problem postaje problem tek kad se Aleksandar Vučić naljuti.

A kad se već naljutio, i kad je več utvrđeno da je nepravilnosti bilo, možda je trebalo da uradi što i njegov slovački kolega, koji je građanim poručio da pocepaju prenaduvane račune za struju i gas. Ok, slažemo se da svako treba da plati ono šta potroši, ali koliko li smo puta platili i ono što nismo potrošili, samo zato što se niko (premijer) nije bunio?

Takođe, pošto je u Srbiji na snazi reforma svega i svačega, došlo je i vreme da se sredi gradski prevoz u Beogradu. E sad, kad kažemo sredi, ne mislimo na bolje uslove za korisnike javnog prevoza, već na to kako lakše dolijati švercerima. Prevoz mora da se plati, to je činjenica, tu nema dileme. Ali, da li se neko zapitao da li su te cene malo previsoke za ono što se građanima nudi? Na visokim temperaturama, u prevozima je bar 10 stepeni toplije, kad je napolju -15, u prevozu je... Pa, da se smrzneš. I maltene da ne prođe dan a da se na ulicama ne zapali bar po jedan autobus.

Sad mnogima opet nije jasno kako je takvo sređivanje javnog prevoza u interesu građana? Možda smo razmaženi i slepi kod očiju, ali nije nam jasno. Ajde da probamo da silan novac namenjen za nove mere u prevozu, kontrolore i komunalne policajce uložimo u bolje autobuse, pa da onda svi zajedno stanemo u kraj onima koji neće da plate kartu.

Ua GSP! Skupo smrzavanje i rigorozne mere

Premijer je nedavno najavio da će u 2017. godini Srbija zabeležiti rast privrede od 4 odsto, čime će se brzo približiti Italiji. Koliko je ovo nerealno pokazuje i reakcija uglednog ekonomiste Branka Milanovića, kaže da bi za Srbiju bi ogroman uspeh bio da dostigne Rumuniju ili Bugarsku, jer su dosta ispred nas, ili ako uspe da ostane ispred Albanije.

Možda bi Srbija trebalo najpre da se pozabavi zapošljavanjem sopstvenih građana. Jer, iako nam investitori stalno dolaze, obećavajući radna mesta, srpska pamet beži u svet. Beže jer žele svoju šansu, jer ne žele da crnče po ceo dan za minimalac, beže jer ne žele krvavo da rade tek za koricu hleba.

I tek tada, kada reši taj problem, kada uspe da zadrži mlade u zemlji, kada postane zemlja u kojoj ljudi žele da ostanu, Srbija može da priča o napretku. Tada će premijer moći da najavi da će nam biti bolje. I tek tada ćemo konačno dočekati i taj bolji život za "dve-tri godine", davno obećane, a koje nikako da dođu...

Nastavak na Vesti-online.com...