Izvor: RTS, 02.Jul.2011, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji položaj malinara
Hladnjača ZZ Arilje jedna je od pet hladnjača u Srbiji koje su dobile licencu za javno skladištenje malina, kupina i višanja. Proizvođači već skladište prve količine malina koje će prodati kad prođe berba i vreme najveće ponude, a cena bude povoljnija.
Vlada Srbije, koja je definisala pravni okvir za uključivanje hladnjača u sistem javnih skladišta, donela je i Uredbu o subvencionisanju troškova skladištenja, a preko Kompenzacionog fonda obezbediće garancije za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kvalitet voća predatog na čuvanje.
Ariljska zadruga ispunila je sve tehničke i finansijske uslove i dobila licencu za javno skladištenje. Za te potrebe odredila je prostor hladnjače u kojem može da se čuva 900 tona voća.
To praktično znači da malinari, uz troškove čiju polovinu pokriva država, svoje maline u jeku berbe mogu povući sa tržišta, predati na čuvanje hladnjači i čekati bolju cenu. Osim veće zarade, proizvođačima odgovara to što više neće zavisiti od hladnjačara.
"Ovo je jedino što nam je preostalo u ovom momentu - da možemo robu predati u javno skladište kako bismo je prodali kada bude bolja cena", kaže Dragan Pavlović, proizvođač malina iz Milićevog Sela kod Arilja. "Pozvao bih proizvođače da se udružimo i da zajednički nastupimo na tržištu."
Radiša Nedeljković, proizvođač malina iz Virova, naglašava da je najbolja cena na tržištu posle Nove godine: "Tada je najveća količina malina u opticaju za prodaju, po toj boljoj ceni."
Srbija je među prvim zemljama u svetu koje razvijaju ovakav sistem javnih skladišta za smrznuto voće, koji proizvođače stavlja u mnogo bolju tržišnu poziciju.
"Mi ne možemo privatne hladnjačare da nateramo da ponude veće otkupne cene ukoliko oni to neće", objašnjava Dragiša Terzić, koordinator Udruženja "Vilamet" za javna skladišta. "Ovo je najbolji način da se izborimo za cenu, ukoliko mi proizvođači budemo složni, da sklonimo malinu sa tržišta, da je stavimo u javno skladište, samim tim da pokušamo da nađemo direktne kupce, sa novim standardima koje imamo - da preskočimo trgovačko-izvoznički lobi i malinu sami prodamo krajnjem kupcu."
Država garantuje za kvalitet uskladištenog voća i sigurnost proizvođača
Troškove skladištenja maline država subvencioniše sa 1.200 dinara za roland, po hiljadu za griz i blok, i 800 dinara za polublok, po toni mesečno, a podsticajna sredstva se ostvaruju za površine do 20 hektara i prinos do 20 tona po hektaru prijavljene površine. Za predate maline proizvođači dobijaju robni zapis, koji može biti i zalog za kredit.
U slučaju da se bilo šta desi toj robi, da proizvođač ne dobije taj kvalitet i tu količinu koju je predao u javno skladište, Kompenzacioni fond isplaćuje tog poljoprivrednog proizvođača, naglašava Goran Ćato iz Kompenzacionog fonda Republike Srbije:
"Još jedan razlog zbog kojeg poljoprivredni proizvođači treba da ostave svoju robu u javnim skladištima jeste upravo ta sigurnost, koja ranije nije postojala, a sada je poljoprivredni proizvođači dobijaju."
Preko Kompenzacionog fonda država poljoprivrednicima garantuje da će kvalitet predatog voća biti očuvan, a pravi efekti ovakve podrške proizvođačima, biće postignuti uz dobru teritorijalnu rasprostranjenost javnih skladišta, jer će onda konkurentska borba terati i ostale da uđu u sistem i stave svoj rad pod stalni nadzor resornog Ministarstva, inspekcija i Kompenzacionog fonda.
