Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji izbor – izbori
Kakve bi bile implikacije najavljenog referenduma sa pitanjem da li Srbija želi da ide u Evropsku uniju sa ili bez Kosova? Verovatno nikakve, jer njegovo održavanje i rezultat koji bi se dobio ne mogu da promene politiku vlade.
Na referendumu su moguća dva ishoda: većina može da odluči (a) da Srbija ne ide u Evropsku uniju, ukoliko EU ne prizna teritorijalnu celovitost Srbije ili (b) da odluči da ide u Evropsku uniju bez obzira na to kakvu politiku EU vodi prema Kosovu. Ako bi pobedila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prva opcija, vlada bi mogla da ostane na kursu na kome je sada: referendum bi potvrdio da su evropske integracije u Srbiji sahranjene za izvesno vreme. Ali zbog toga nije neophodno raspisivati referendum. Referendum se, u stvari, predlaže da bi se videlo da li postoji većina građana koja bi htela da vlada promeni svoju politiku i obnovi proces pridruživanja Evropskoj uniji.
Pretpostavimo, dakle, da se utvrdi da u Srbiji postoji ta većina. Šta bi to donelo? Da li bi to u politici vlade moglo išta da promeni? Efekti takve referendumske odluke bili bi isti kao i efekti koje su imali nedavno završeni predsednički izbori, a to znači nikakvi. Podsetimo se, na izborima je pobedio kandidat koji je zagovarao ideju da Srbija treba da ide u Evropsku uniju bez obzira na to šta EU misli o Kosovu. Nakon 48 sati izbori kao da i nisu održani. Informacija koju su birači poslali na tim izborima nije uvažena, a posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara, vlada je i zvanično potpuno obustavila evropske integracije.
Zbog čega ovi izbori nisu imali nikakve političke implikacije na vladinu politiku? Zato što vlada, ustavno gledano, nije obavezna da vodi računa o rezultatu predsedničkih izbora. Predsednik republike može da natera vladu da poštuje njegovu reč samo ako u skupštini poseduje dovoljan broj poslanika kojim može da izazove pad vlade i tako natera koalicionog partnera da posluša predsednika. To, međutim, nije slučaj, jer u skupštini danas postoje dve većine, a obe kontroliše premijer koji u vezi sa pitanjem evropskih integracija vodi drugačiju politiku od predsednika.
Sada je malo jasnije šta bi bila posledica referenduma sa pitanjem ulaska Srbije u Evropsku uniju sa ili bez Kosova: čak i ako pretpostavimo da na referendumu većinu dobije opcija po kojoj se u Evropsku uniju može ići bez Kosova, vlada nije dužna da tu odluku poštuje. Jer, ako vlada već jednom nije poštovala takvu odluku 3. februara, zašto bi sada bilo drugačije? Referendum bi izmrcvario biračko telo koje bi se samo još jednom mobilizovalo nizašta. Posledice bi bile iste onakve kakve su bile 2002. i 2003. godine kada su građani posle serije neuspešnih predsedničkih izbora (na kojima se glasalo, ali nikako nije mogao da se izabere predsednik) masovno izgubili interesovanje za učešće na izborima, nakon čega je u novembru 2003. godine odziv na izborima bio 39 odsto. Smanjeno interesovanje građana za učešće već je izdejstvovano time što nedavni predsednički izbori nisu rezultirali u politici vlade koja bi bila u skladu sa rezultatima izbora. Sada se računa sa sličnim posledicama, pa se sračunato umesto izbora – na kojima bi građani mogli da odluče o istoj stvari, ali koji bi imao posledice po politiku vlade – predlaže referendum, čiji rezultat, šta god se odluči, ne mora da ima nikakve posledice po politiku vlade.
Razume se, ako ste ubeđeni da posedujete jedinstveno znanje o tome u kom pravcu Srbija mora da ide, i ako to proglašavate vrhuncem etičnosti i patriotizma, a svakog ko misli drugačije ,,ćiftinskim hedonistom i površnim prostakom” ili izdajnikom, izbori vam samo predstavljaju smetnju, a ne izvor legitimiteta. Nešto slično dešavalo se u periodu 2002–2003. godine. Sada, čini se, prisustvujemo sličnom scenariju. Ali ako verujete u to da se u demokratiji odluka o tome kakvu politiku vlada treba da vodi može dobiti samo na izborima, onda je jedino rešenje da o dilemi koja trenutno razara Srbiju raspišete izbore na kojima ćete dobiti pravi odgovor na to pitanje. Izbori bi mogli da daju bolji odgovor tako što bi se na njima formirala dva bloka: evropski i antievropski. Onaj koji bude imao više glasova napraviće vladu, i tada će se znati kakva nas budućnost očekuje u naredne četiri godine.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Dušan Pavlović
[objavljeno: 08/03/2008]
.jpg)
