Izvor: Blic, 27.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji imidž mnogo košta
Bolji imidž mnogo košta
Mnogo je lakše negativan imidž preobratiti u pozitivan, što je domen tehnike i određenih aktivnosti, nego napraviti imidž nekome ko ga nema. Nema razloga da budete nesrećni i nezadovoljni, koliko budem mogao, ja ću vam pomoći, poručio je Ted Tarner, vlasnik Si-En-Ena, moćni kreator javnog mnjenja, savetujući srpsku delegaciju na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem kako da kreira novi imidž Srbije.
Za njega je veoma važno da Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima bilo kakav imidž, pa makar i negativan. A sada je, smatra, jedna od retkih prilika da to iskoristimo u proboju priče o novoj Srbiji.
Hoćemo li tu šansu propusti zavisi od toga koliko ozbiljno Vlada Srbije shvata da svet podzemnih diplomatija i PR službi kroje svetsku politiku. Prva pozitivna vest je da Srbija ima moćnog saveznika, a to je izraelski lobi, o kojem smo već pisali. Poslednja negativna u nizu je vest iz kancelarije za odnose sa javnošću Vlade Srbije da je posao kreiranja imidža Srbije prepušten isključivo ovoj kancelariji i njenom timu od 35 ljudi.
Lične veze
Na tom poslu su, kažu u kancelariji, angažovani svi zaposleni ovog odeljenja. Oni imaju veoma dobre kontakte sa stranim medijima, po sopstvenoj tvrdnji, mnogi njihovi kontakti su lične prirode. Ali, to ujedno ne znači, kako sami priznaju, da kancelarija može da očekuje da će neki od tih stranih medija ili novinara objaviti, na primer, i naručeni tekst.
Kancelarija je zadovoljna svojim poslom obavljenim 17. marta. Stupili su u kontakt sa svim svetskim medijima, predočili našu stranu priče. Sasvim im je jasno, međutim, da bi bilo koja britanska PR agencija, da je angažovana makar samo u tom momentu, taj zadatak izvela nemerljivo efikasnije, sa daleko jačim uticajem na javno mjnenje.
Slobodanu Milosavljeviću, direktoru Privredne komore, jasno je da globalnim imidžom Srbije ne može da se bavi isključivo vladina kancelarija.
- Ko god pomisli da to može kancelarija bilo koje vlade, grdno se vara. Zna se ko u svetskim okvirima kreira javno mnjenje. Desetine miliona Amerikanaca širom sveta, uključujući poslovne ljude, magnate, jede kokice, hamburgere i gleda Si-En-En. To je njihov prozor u svet, na bazi toga dobija sliku o svetu. Šta u poređenju sa tim može vladina kancelarija - kaže Milosavljević.
Ognjen Pribićević, savetnik ministra za spoljne poslove, smatra to nebitnom pričom:
- Videli smo pre svega koliko loših efekata proizvodi loš imidž i kako ga je teško promeniti. Ali to su priče koje odvlače pažnju od same suštine problema. Ne možemo govoriti o kreiranju novog imidža Srbije dok postoji problem zvani Hag. Hag je ključ za put u zapadni svet i tek kada ispunimo obaveze prema Hagu možemo da računamo da se nalazimo pred autoputem i da su sve staze slobodne za nas.
Za Milosavljevića i pre i posle Haga kreiranje imidža jedne države kao što je Srbija je izuzetan zadatak za respektabilnu, referentnu agenciju iskusnu u svetskim okvirima. Zadatak za nekoga ko ima pristup vodećim svetskim medijima. Naravno da to puno košta, ali pitanje je koliko se dobija. Ili, koliko se gubi ukoliko se ta usluga ne plati?
Đinđićev lobista
To je bilo sasvim jasno pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Tako je deset godina nakon što su Hrvatska, BiH i albanski lideri sa Kosova počeli da koriste usluge američkih agencija za odnose sa javnošću za približavanje svojih vlada američkoj administraciji, početkom 2002. godine i Vlada Srbije prvi put sklopila jedan takav ugovor. U tajnosti je angažovan za 120.000 dolara godišnje nezavisni američki konsultant Džejms Denton. On je bio zadužen da 'kao konsultant Vlade Srbije, radi na obnavljanju prijateljskih veza dve zemlje, a posebno sa Bušovom administracijom i Kongresom'. Ugovor je podrazumevao i takve detalje kao što je organizacija dolaska dve američke privredne delegacije sa 10 do 15 poznatih investitora, bankara i privrednika iz SAD. Ugovorom je precizirano trajanje posete, tema razgovora...
Denton je navodio da mnoge vlade i kompanije iz celog sveta imaju svoje predstavnike u Vašingtonu koji im pomažu da 'plove kroz američki sistem'. On je naglasio da je normalno da zemlje troše na stotine hiljada dolara, pa i više miliona na svoje predstavljanje u Vašingtonu. Tanja Nikolić-Đaković
