Izvor: Blic, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje jeste, ali dobro nije
Bolje jeste, ali dobro nije
Iako bi malo ko rekao da se u Srbiji živi dobro, matematika je neumoljiva - živimo bolje nego za vreme Miloševića. U poređenju sa 2000. godinom, plate su veće, penzije redovne, država uredno izmiruje dugove prema građanima, sve više ljudi vozi nova kola, ide na letovanje, kupuje stan na kredit. Pa ipak, malo je zadovoljnih, a mnogo više onih koji su život u demokratskoj Srbiji znatno drugačije zamišljali.
Pre svega, kupovna moć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << većine građana i dalje je na nezadovoljavajućem nivou. Prosečna plata u Srbiji jeste oko pet puta veća nego 2000, ali je i dalje upola niža od hrvatskog proseka i dva i po puta od slovenačkog. A cene osnovnih artikala i komunalnih usluga tek su neznatno niže od hrvatskih i slovenačkih. Zbog toga čak 60 odsto zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu, a u strukturi izdataka prosečne srpske porodice 40-50 odsto novca odlazi na hranu, što je znatno iznad proseka uspešnih zemalja u tranziciji.
Život u Srbiji još je manje-više sveden na zadovoljavanje osnovnih potreba. Ipak jasno je d a je srpska ekonomija danas jača nego što je bila uoči pada Miloševića. Iako su bankarske kamate ponekad bezobrazno visoke (godišnji iznosi kamata na pozajmice i revolving kartice neretko za 10, pa i 20 procenata prevazilaze najcrnje prognoze o godišnjoj inflaciji), niko normalan ne može da kaže da je danas lošije nego u vreme kada su krediti bili misaona imenica. A šta o tome misle ekonomisti, domaći i strani stručnjaci?
Branislav Krivokapić
