Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolidi na autoputu
Tajnom kontrolom policije utvrđeno da tri četvrtine putničkih vozila ne poštuje ograničenja brzine (razvijaju i po 240 kilometara na čas) a uočen je i "jugo" koji se kretao 175 na sat
Niš – Zbog predstojeće turističke sezone i sve većeg broja udesa i nesreća, od ponedeljka do juče, na autoputu Beograd – Niš, na delu od Pojata do Niša i prema jugu, ka srpsko-makedonskoj granici, obavljeno je preventivno "snimanje" saobraćaja. Bez, kako saznajemo, uobičajenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policijskih vozila i patrola u uniformama, izvršena je kontrola kretanja putničkih i teretnih vozila i, posebno autobusa, na nekoliko punktova. Autobusi su kontrolisani jer je svakodnevno mnogo takvih vozila punih putnika na najfrekventnijoj saobraćajnici kroz našu zemlju, i zbog sezone đačkih ekskurzija.
Podaci ovog "tajnog snimanja" saobraćaja su, takođe saznajemo, više nego zabrinjavajući. Samo u toku jednog sata, pre tri dana, na samo jednom delu autoputa, između Aleksinca i Niša, kontrolisana je brzina kretanja 200 putničkih automobila. podaci pokazuju da je registrovano prekoračenje brzine kod više od 150 putničkih vozila, znači tri četvrtine! Oni su se kretali brzinom većom od dozvoljenih 120 kilometara na sat. od onih koji su prekoračili brzinu tačno polovina putničkih vozila kretala se autoputem brzinom većom od 150 kilometara na sat. Prosečno oko 170. Kod četiri automobila radarom je zabeležena brzina od 200 kilometara na sat, a "rekord" je postavio putnički automobil marke BMV, beogradskih registarskih tablica, koji je razvio brzinu od 240 kilometara na sat.
Kuriozitet je, svakako, registrovana brzina jednog "juga" sa jagodinskim tablicama, koji je pored kontrolnog punkta razvio skoro 175 kilometara na sat, što je neverovatno za ovaj automobil.
Ništa bolja situacija nije ni kod teretnih vozila i autobusa. Iako su zakonska i propisana ograničenja za autobuse 80, a za teretna vozila (kamione) 70 ili 80 kilometara na sat, zavisno od nosivosti, skoro da nije bilo vozača koji je poštovao ograničenja. Većina se kretala brzinom iznad 100 kilometara na sat.
Još zanimljivije, saznajemo, jeste "činjenično stanje" utvrđeno posle zaustavljanja onih autobusa i teretnih vozila koja su prekoračila brzinu. Na zvaničnim tahografima, koji registruju brzinu kretanja od polaska do krajnjeg odredišta, sve je u najboljem redu. Tahografi u autobusima i "teretnjacima" tako su naštelovani da su, prema njihovim pokazateljima i "krivulji" koja registruje brzinu kretanja, ova vozila uvek ispravna i nikada ne razvijaju brzinu veću od ograničene (80 kilometara na sat) već uvek negde oko "granice", ili oko 75 kilometara na sat.
Ono što posebno zabrinjava jeste podatak, rečeno nam je, da je najveći broj prekršilaca propisa u saobraćaju, registrovanih tokom ove kontrole, iz redova domaćih vozača. Dok stranci, naročito vozači teretnih vozila, kamiona i šlepera – "drumskih krstarica" – u najvećem broju poštuju ograničenja brzine i retko ko od njih je tokom ove kontrole zatečen u prekršaju. Dogodilo se čak da ni jedan od vozača autobusa sa stranim registarskim tablicama, a osim onih iz Makedonije, Bugarske, Grčke i drugih okolnih zemalja koji su skoro "redovni" na autoputu (prethodnih dana bilo je i mnogo autobusa iz Turske, Nemačke, Mađarske, Poljske i drugih evropskih država) nije prekoračio brzinu.
Na drugoj strani, domaći vozači u autobusima i kamionima skoro da nimalo ne poštuju ograničenja. Kao što i za vlasnike putničkih četvorotočkaša iz Srbije očigledno saobraćajna signalizacija, znakovi, ograničenja kao da uopšte ne postoje. Na osnovu prikupljenih podataka i pokazatelja tokom ove kontrole, biće napravljena manja studija o stanju na autoputu, u delu kroz južnu i jugoistočnu Srbiju, na osnovu koje će, kako saznajemo, biti preduzete i konkretne mere za uvođenje više reda u saobraćaju, posebno u turističkoj sezoni.
ovo će se preduzeti najviše zato što u sezoni državljani Turske, Makedonije, Bugarske i Grčke, uobičajeno, saobraćajnicama kroz Srbiju odlaze sa zapada Evrope na godišnje odmore u svoje zemlje, i istim putem vraćaju se nazad, već i mnogo turista prolazi ovim krajevima i putevima magistralnog značaja.
Toma Todorović
[objavljeno: 02.06.2007.]
