Izvor: B92, 26.Mar.2013, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolesnoj deci daju sumnjiv lek

Beograd -- Deca obolela od hronične mijeloidne leukemije, zbog cene, prinuđena da prihvate nepoznatu i neispitanu terapiju, pišu Novosti.

Oboleli od hronične mijeloidne leukemije i dalje se jedini u Evropi leče generičkim lekom "anzovip", za koji se priča da se proizvodi u Indiji, a pakuje u Srbiji.

Roditelji obolele dece, pacijenti, pojedini lekari i dalje pokušavaju da vrate staru terapiju lekom "glivek", jer, kako kažu, generički medikament je neispitan, a efekti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugoročne upotrebe su nepoznati.

Prvi šok pacijenata bio je jula prošle godine kada je Republički fond za zdravstveno osiguranje uvrstio na C listu lek ”anzovip”. I dok je stručna komisija Fonda stajala iza leka ”glivek”, kojim se godinama leče ovi bolesnici, po raspisivanju tendera u septembru, tenderska komisija je odlučila da promeni lek i nabavi generički ”anzovip”. Glavni razlog bila je cena, pa umesto 2.000 evra za ”glivek”, na tenderu je pobedio ”anzovip” koji košta 500 evra.

"Odmah po saznanju da je lek ”anzovip” registrovan u vreme rada tehničke vlade, poslali smo pismo RfZO i Ministarstvu zdravlja", kaže Miša Čugurović, predsednik UO Udruženja za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije. "Tek na intervenciju iz kabineta zamenika premijera, dobili smo odgovor da je lek registrovan za oko šest meseci, iako je uobičajeno da taj postupak kod nas traje godinu dana. Prvi zahtev za odobrenje cene Vladi je podnet dan ranije nego što je dobijena odluka o registraciji leka od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Inače, uslov za dobijanje cene medikamenta jeste da je lek registrovan."

Oba proizvođača, koji proizvode ”glivek” i ”anzovip” imaju rešenja o stavljanju leka u promet, rekli su Novostima u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

"Od juna, kada je lek ”anzovip” stavljen na Listu lekova, sprovedeno je ukupno četiri tendera u periodu od 10. avgusta 2012. do 25. februara 2013. godine. Ponuđač za lek ”anzovip” ponudio je najpovoljniju cenu. Zbog toga je ovaj lek i nabavljen u postupku javne nabavke".

O tome gde se lek proizvodi niko ne želi da priča. Istina je da taj lek i dalje piju oboleli jedino u Srbiji. Sumnja se da se on pravi u Indiji, a u uređenom svetu lekovi iz Indije se tretiraju kao medikamenti sa sumnjivih tržišta, jer se ne vodi odgovarajuća dokumentacija o procesu proizvodnje.

Činjenica je i da pri registraciji i stavljanju leka na listu niko nije pitao hematologe šta misle o tome. U Srbiji se lekom ”anzovip” leči oko 220 obolelih. Njih sedmoroo je prestalo da reaguje na njega.

Problem je stigao i do skupštinskog Odbora za zdravlje. Kako je Novostima rekao Dušan Milisavljević, predsednik Odbora, oni su doneli odluku da deci koja su započela terapiju ”glivekom” i koja dobro reaguju na nju, ne sme da se promeni terapija.

"Nigde u svetu ne menja se lek koji daje rezultate i kojim se leče deca više od pet ili šest godina", kaže Milisavljević. "Neko je preuzeo veliki rizik promenivši lek deci koja boluju od leukemije. Zapanjila nas je informacija da je tenderska komisija Fonda promenila odluku stručne komisije, koju sačinjavaju ugledni profesori iz oblasti hematologije. Nikad ne sme cena leka da utiče na to da li će neko nastaviti lečenje drugim medikamentom, samo zato što je jeftiniji ili skuplji. Dostavili smo Fondu zvaničan zahtev da vrati ”glivek”, ali smo dobili neadekvatan odgovor, u kojem nas ubeđuju da je ”anzovip” dobar. Nije mi jasno kako neko može da se igra sa ljudskim životima".

Generičku paralelu leka ”glivik” prokomentarisala je i ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je dozvolu za stavljanje u promet medikamenta ”anzovip”, 17. januara prošle godine.

"Pre puštanja u promet ovog leka na tržište Srbije, urađena je laboratorijska kontrola, kojom je potvrđeno da medikament u potpunosti odgovara dokumentaciji na osnovu koje je izdata dozvola za njegovu upotrebu", kaže Aleksandar Tucović, portparol Agencije.

"Posle šest meseci praćenja, može se reći da je terapija dala rezultate, ali je moglo biti i drugačije. Ubuduće ću se zalagati da se ovakve stvari ne ponavljaju, jer ne može tender da menja lek, već lekar i struka."

Ministarstvu su, međutim, raspoloživi delimični podaci za 35 obolelih.

Pojedini roditelji, sada za terapiju svoje dece lekom ”glivek” izdvajaju 2.000 evra po kutiji leka, koji traje mesec dana do dva. Među njima je i Mira Petrović, lekar po struci, čije dete poslednjih devet godina uzima ovaj lek.

"Lek ”anzovip”, koji je kopija originala, po ubrzanim procedurama je ušao kao konkurencija", priča Petrovićeva. "O njemu slabo znaju čak i naši hematolozi, a nije isti ni po sastavu u odnosu na originalni lek. Hronična mijeloidna leukemija je specifična bolest, koja daje pozitivne rezultate na terapiju ili ne. Ako ne reaguje, onda je to kraj."

Kako kaže Čugurović, u RFZO su im rekli da mogu da traže nezavisno testiranje leka negde u Evropi. Oni su hteli da se to uradi u Francuskoj.

"Ovo su tražili i hematolozi na sastanku koji su imali kod ministarke zdravlja", ističe Čugurović. "To bi umirilo obolele od ove bolesti, ukoliko je lek isti kao original. Zašto lek nije poslat na testiranje, nemam odgovor".

Nastavak na B92...

Glas javnosti: Deci oboleloj od leukemije sumnjiv indijski lek