Izvor: Blic, 05.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesni zbog namirnica
Alergija na hranu ili preosetljivost na hranu je izmenjena reakcija organizma, a nastaje nakon ponovljene konzumacije neke hrane koja je za većinu ljudi sasvim bezopasna.
- U stvari to je samo jedan oblik nepodnošenja namirnica - objašnjava doktorka Jasmina Kozarev, alergolog i stručni saradnik Dermamedica medicinske kozmetike. - Hranu kao alergen prvenstveno čine belančevine velikih molekula i glikoproteini koje su relativno otporni na enzimsku razgradnju - dodaje ona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Hrana kao alergen različito je zastupljena s obzirom na dob i nije jasno zašto neka hrana češće od drugih izaziva alergiju. Do treće godine života najčešći nutritivni alergeni su: mleko, jaje, soja, pšenica, kikiriki, citrus voće, a kasnije, od četvrte godine života najčešće su to: belance, soja, paradajz, citrus voće, lešnik, pšenica, riba, aditivi hrani.
Koji su simptomi
Alergijske reakcije na hranu posredovane IgE antitelima vrlo su različite. Mogu da uzrokuju i reakcije opasne po život tipa anafilaktičkog šoka ili da u različitom intenzitetu zahvate jedan ili više organskih sistema. Najčešće su kožne reakcije tipa koprivnjače, angioedema i atopijskog dermatitisa. Nekada se alergija na hranu manifestuje oralnim alergijskim sindromom, odnosno osećajem pečenja, svrabom i otokom jezika, usana, nepca ili ždrela.
Zahvaćenost disajnog trakta se manifestuje simptomima astme i alergijskog rinitisa, a u sistemu organa za varenje manifestuju se grčevima, mučninom, povraćanjem i prolivom.
Najčešći alergeni
Namirnice koje su najčešći uzročnici alergija su kravlje mleko, jaja, ribe, rakovi i školjke, žitarice, soja, kikiriki, orasi, bademi, lešnici i jagode. U odraslih je oko 90% alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. Poznato je da se radi unakrsne reaktivnosti u bolesnika koji su alergični na polene mogu javiti alergijske reakcije na hranu, i obrnuto.
Oko 50% dece i odraslih koji su alergični na polen breze u vreme njenog cvetanja mogu da razviju unakrsnu preosetljivost i simptomatologiju pečenja i svraba ždrela kada konzumiraju voće: jabuke, kruške, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, kivi, kesten, ili od povrća krompir, šargarepu i celer.
Reakcije na aditive hrani javljaju se u oko 1% dečje populacije i u 0,01-0,23% odraslih. Smatra se da je učestalost reakcija na aditive hrani zapravo veća, ali se zbog nestandardizovanih testova znatno ređe dokazuju. Neke od njih su natrijum benzoat, boja tartrazin, te veštački zaslađivač aspartam.
Zamena za mleko
Najčešća alergijska reakcija na namirnice kod dece je alergija na kravlje mleko. U kravljem mleku nalazi se dvadesetak supstanci koje mogu da izazovu alergijsku reakciju. Postupkom pasterizacije mleka ne smanjuje se njegova alergogenost. Oko 50% bolesnika koji su alergični na kravlje mleko, alergični su i na kozje mleko. U oko 50% bolesnika, koji su zbog alergije na kravlje mleko uzimali sojino mleko, razvije se osetljivost i na soju. Preosetljivost na kravlje mleko često nije trajna, pa se u oko 85% dece sa dokazanom preosetljivošću na kravlje mleko preosetljivost gubi do treće godine života te se konzumiranje kravljeg mleko bez posledica može nastaviti. Do školskog uzrasta i do adolescencije većina nutritivnih alergija nestane.
