Izvor: Vesti-online.com, 02.Sep.2018, 18:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolesni i gladni vape za hlebom

Prema vekovnom narodnom iskustvu, nesreća nikad ne ide sama, nego se udruže i ruku pod ruku marširaju bolesti, nemaština, muka...

Da je tako, govori i čemerni život invalida Tanje Radonjić (45) i njenog sina Đorđa (25) iz planinskog sela Kotraža koje se nalazi na putu Guča-Ivanjica. Zapravo, u samoći zaseoka

Pšanik, daleko u brdima, u siromaštini i čamotinji majka brine o svom jedincu za kojeg je, dok je bio mali, mislila da će joj nekada, kada stasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << biti oslonac u životu.

Međutim, sudbina je Tanji Radonjić odredila trnovitu stazu kojom i sada zajedno sa svojim sinom, već godinama zarobljenim u nekom svom svetu, korača, a to je put kojim se ređe ide i kojem se ne nazire kraj.

- Kada sam rodila Đorđa bio je veoma napredno dete. Rastao kao svi drugi mališani i bio je toliko inteligentan da je već u u četvrtoj godini naučio da čita, piše i računa. Ja sam bila jedna od najponosnijih majki na ovome svetu. Međutim, u šestoj godini, iznenada, bez ikakvog povoda, Đorđe se povukao u neku čauru iz koje ni do dana današnjeg nije izašao - kaže Tanja.

Vodila ga je kod svih lekara za koje je čula, ali uzalud.

- Niko od njih nije mogao da odgovori šta se desilo sa mojim sinom. U njegovom zdravstvenom kartonu piše da boluje od autizma, šizofrenije, psihoze, a nedavno je pridodata i epilepsija. Lekari ni sami ne znaju šta se dogodilo sa mojim Đorđem, ali su mi rekli da je on jedan od dva-tri slična slučaja u zemlji. No, davno sam već shvatila da lečenje mog deteta neće doneti neke značajne rezultate, jer svake sekunde u danu zavisi od mene - ističe Tanja, krijući suze jer Đorđe ne voli kada majka plače i to ispoljava na svoj način.

Ukoliko želite da pomognete Tanji Radonjić i njenom sinu Đorđu, možete je kontaktirati putem telefona: 065/ 224 65 24. Adresa je: Selo Kotraža 32235, zaseok Pšanik. Naravno, na raspolaganju je i redakcija "Vesti" koju možete kontaktirati putem mejl adrese: hmostŽfrvesti.com, i telefona +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Rekosmo na početku, jedna nedaća nikada ne ide sama, a Tanjina muka je postala još veća kada ih je napustio Đorđev otac.

U međuvremenu, i ona je postala invalid jer joj je pre nekoliko godina zbog bolesti krvnih sudova odsečena desna noga, a i druga noga je u sve gorem stanju.

Njih dvoje žive od 23.000 dinara (oko 200 evra), koje Tanja dobija od države za negu sina, ali taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno.

- Samo za lekove nam je neophodno više od 15.000 dinara, ali često, zbog nedostatka novca, za sebe lekove i ne kupujem. Pošto živimo u ovom zabačenom kraju za put do Čačka, gde ga ponekad odvedem u ustanovu Zračak, namenjenu osobama poput Đorđa, i do lekara, potrebno mi je najmanje 3.000 dinara. U kući najčešće nemamo ni brašna, šećera, soli, hrane i živimo praktično od danas do sutra. Nemam nikog svog ko bi mi pomogao, a da radim nešto u polju ne mogu. Bliži se zima, a ja ispred kuće nemam ni naručje drva i ne znam kako ću naći novac za kupovinu ogreva - priča Tanja.

Kako kaže, veliki joj je problem neadekvatna proteza jer joj to otežava brigu o sinu.

- On ponekad, kad iskoristi priliku, pobegne iz kuće i moram satima da ga tražim. Ipak, najteže mi je kada ovo malo komšija, koliko ih u zaseoku ima, prođu pored mene i Đorđa kao da ne postojimo, kao da nas nema, a to boli i više od naše bolesti - kaže u svojoj ispovesti za "Vesti" Tanja Radonjić, zahvalna na na našoj poseti.

Tanjini zdravstveni problemi počeli su, kako kaže, bezazleno.

- Ali, vremenom su se pojavili nesnosni bolovi, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena, ali ostaje problem i s drugom nogom koja mi pričinjava sve više problema.

U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim, ali koja mi pričinjava dodatne probleme jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara mi nove rane koje su veoma opasne pa je koristim samo kada moram. Šta ce biti sa drugom nogom, to samo blagi Bog zna, ali, ipak, najveća moja muka i briga je sin Đorđe i razmišljanje šta će sa njim biti ako se meni nešto dogodi - očajna je Tanja.

Nastavak na Vesti-online.com...