Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bol i nada
Srbija ovih dana pomalo liči na bolesnika koji se probudio iz anestezije. Iz sveta nam treću godinu poručuju da je sve gotovo, da je i pregovarački i diplomatski otpor uzaludan, da od Kosova moramo da se oprostimo, da je to, uostalom, bolje za nas. Slušali smo ih i pretpostavljali šta smeraju. Ali onog trenutka kada je operacija završena, kad su nam odsekli deo teritorije, kosovska rana nas je najteže zabolela. Hiljade ljudi na ulicama srpskih gradova koji su pokazali da se ne mire sa sudbinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju su im skrojili, iznenadili su mnoge u svetu, domaće skeptike i osvedočene evrofile, a na kraju čak pomalo i sami sebe.
Istraživanja domaćih agencija koje su poslednjih godina i meseci osluškivale raspoloženje građana Srbije pokazivala su da je Kosovo i Metohija tek na petom mestu na listi prioriteta naših ljudi. To je na mestima gde se odlučivalo o sudbini Kosova korišćeno kao dokaz da nije narodu, već nacionalističkim političarima na čelu srpske države stalo do Kosmeta.
Stvoren je utisak da smo se pomirili sa onim što je zadesilo Kosmet. U svetu su u to mnogi poverovali. Tako je Doris Pak, predsedavajuća delegacije za jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, koja je više od deceniju lobirala za otcepljenje južne srpske pokrajine, tvrdila da o Kosovu i Metohiji pričaju još samo nacionalistički političari iz Beograda, dok je običan svet mnogo trezveniji: njima je navodno jasno da je Kosovo izgubljeno.
Prvi šef Unmika, danas francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner pokušavao je ovih dana da nas uteši rečima da na takve stvari „ne treba gledati tragično”, te da to nije lom, već može biti početak bolje budućnosti za Srbiju. Ono što se desilo, kako je rekao, okončalo je određenu patnju. Nije spomenuo čiju.
Da nam je do smeha ovih dana, možda bismo se najviše nasmejali šefu slovenačke diplomatije Dimitriju Rupelu. Njegovo ministarstvo se u kosovskom slučaju dovoljno kompromitovalo primajući detaljna uputstva iz Vašingtona, ali se on ipak nije libio da nam poruči da je „Slovenija najbolji prijatelj Srbije u Evropskoj uniji”, pa kao takvu ne bi trebalo da je izgubimo, jer bi nam bila najbolji advokat u ovom evropskom društvu.
Mi smo, pak, prenebregli sve ove prijateljske savete i rešili da pružimo jedinu vrstu otpora koja je demokratskom društvu u nevolji na raspolaganju. Stotine hiljada ljudi koji su se juče okupili ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu poručili su da Srbija od Kosmeta neće odustati. Kosovo je za Srbe i mit i istorija, ali i budućnost.
Građani su slali poruku svetu, ali im je možda još značajnije bilo da ta poruka stigne do svake srpske kuće na Kosovu i Metohiji.
To je stvarni smisao velikog narodnog protesta u Beogradu.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 21/02/2008]
