Izvor: Blic, 23.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot još u povoju, cene rastu
Više od 70 odsto anketiranih potrošača u Beogradu, Nišu, Novom Sadu Valjevu i Jagodini bojkotuje kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda čije cene nekontrolisano rastu poslednjih nekoliko meseci. Oni se, kako kažu, i bez poziva na bojkot godinama uzdržavaju od kupovine mnogih namirnica zbog opšte besparice - tvrdi za "Blic nedelje" Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
- Ljudi nam prepričavaju metode preživljavanja u uslovima nametnutog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gladovanja i crnohumorno poručuju da za njih post nikada ne prestaje - kaže Papović.
Ovo je samo prvi rezultat apela Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine koji su pozvali sve građane na uzdržavanje od kupovine ulja, mleka, šećera, hleba, mesa... od 17. do 27. marta.
Međutim, očajnički pokušaj da se nadležnima stavi do znanja da ne rade svoj posao jer cene neprestano rastu, nije izazvao akciju Ministarstva za trgovinu i usluge. Kako kažu, to nije u njihovoj nadležnosti.
- Iz nadležnog ministarstva su nam poručili da propisima ne mogu da regulišu tržište, ali da u velikoj meri podržavaju našu akciju. Mi smo državne organe podsetili da treba da sprovode Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o cenama, Zakon o zaštiti konkurencije, odnosno da podstiču konkurenciju kako bi i potrošači u Srbiji mogli da pazare klao sav ostali svet. Trgovinska marža u velikim sistemima kod nas je od 15 do 20 odsto, dok je u malim radnjama i do 40 odsto. Potrošačka korpa zbog najnovijih poskupljenja u Srbiji sada je realno manja za četvrtinu. Neko mora građane da zaštiti... - zaključuje Goran Papović.
Da su marže ogroman vrtlog koji usisava srpske potrošače, potvrdio je i Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. On već duže vreme ukazuje na to da su trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji od dva do četiri puta veće nego u EU - dok se kod nas kreću oko 30 odsto u proseku, tamo su od osam do 18 odsto. Upravo zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi, što nikako nije normalno, jer su plate ovde 350 evra, a tamo 1.500-2.000 evra.
Stevanović, međutim, ne smatra da će poziv na bojkot dati rezultate jer su, kako kaže, udruženja koja ih organizuju bez velikog uticaja na građane.
- Građanima se mora objasniti da 10 odsto gubitka profita jeste opomena trgovcima i velika pobeda nad oholim ponašanjem monopolista. Jasno je da je zbog monopolističkog ponašanja trgovaca i nesnosnih poskupljenja poziv na bojkot dobra ideja. Ali za takve akcije treba obezbediti dobre i nezavisne sponzore koji će im omogućiti jake medijske i marketinške kampanje - kaže Stevanović, i dodaje da je i u razvijenim zemljama EU bojkot nekih proizvoda je legitimni oblik borbe za prava potrošača.
- U Italiji je septembra prošle godine jednodnevni bojkot testenina sprečio poskupljenje ove narodne hrane za 27 odsto, dok je u Hrvatskoj izvesna pomeranja cena nadole isprovocirala odluka potrošača da smanje nepotrebnu kupovinu. Velika je sramota da čokolada košta više u Srbiji nego u Nemačkoj i da jedan od strateških proizvoda kao što je jestivo ulje dostigne cenu od skoro 150 dinara. Na Zapadu potrošači preko svojih organizacija uspevaju da kontrolišu rast cena na tržištu - objašnjava Stevanović.
S druge strane - trgovci ćute. Niko iz lanaca velikih supermarketa nije hteo da komentariše bojkot i eventualni pad prodaje osnovnih namirnica, pravdajući se da je promet poslovna tajna.
Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu i prehrambrenu industriju u PKS, kaže da hrana u budžetu prosečne srpske porodice zauzima 40 odsto primanja, dok siromašniji slojevi izdvajaju i do 80 odsto od ukupnih primanja za prehranu ukućana.
- Nafta, gas, seme, električna energija najveće su stavke u ceni hrane u Srbiji. Iz tog ugla, ona nije skupa, jer je na nivou cena osnovnih namirnica zemalja u regionu. Hleb, ulje, meso, šećer nisu jeftini ni u mnogo razvijenijim zemljama Evropske unije, što je globalni trend jer cene energenata i klimatske promene neće dozvoljavati nigde pojeftinjenje hrane - kaže Prostran.
Iako je pojeftinjenje namirnica gotovo nezamislivo, vrlo dobro se zna koliko je hrana poskupela u proteklih godina dana. Podaci Republičkog zavoda za statistiku beleže poskupljenje od 20,5 odsto, što je dvostruko u odnosu na ukupni rast cena na malo.
S druge strane, hleb u Hrvatskoj košta od 60-65 dinara, u Crnoj Gori od 55 do 60 dinara, dok su u Bosni i Makedoniji cene i poskupljenja slični onima u Srbiji i uglavnom zavise od cena transporta.
U Srbiji, međutim, rabat na hleb i peciva iznosi oko 30 odsto. Ekonomisti procenjuju da rabat od 30 odsto daje maržu od 42,3 odsto, a na to treba dodati i troškove marketinga, kesa koje, naravno, nisu besplatne" Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je, najblaže rečeno, enormna cifra.
Iako je meso i sada mnogima samo želja, male su šanse da ono uskoro pojeftini, naprotiv.
- U narednih mesec dana očekujemo rast cene mesa žive vage, tako da građane sigurno očekuju poskupljenja, pre svega svinjskog mesa. Seljaci nam sada prodaju kilogram žive vage po 110 dinara, dok je cena u našim radnjama neverovatnih 120-130 dinara, kažu vlasnici mesara sa beogradske Kalenić pijace.
A kod komšija
Potrošačke cene u Bosni i Hercegovini su u januaru 2008. godine bile više za 6,2 odsto u odnosu na isti period 2007. U Hrvatskoj je u poslednja tri meseca poskupelo ulje za 25 odsto, voće 18 odsto, povrće 23 odsto, mleko, sir i jaja za po 10 odsto.
Srbija skuplja od Nemačke
Namirnica Srbija Nemačka
Kinder čokolada 100 din 67 din
Mleko (litar) 73 din 63 din
Ulje (litar) 110 din 70 din
Kol-centar za potrošače
Goran Papović najavljuje uspostavljanje kol-centra u kojem bi građani mogli da dobiju detaljne informacije o proizvodima koje kupuju i proizvođačima koji ih prodaju.
- Građani će prostim okretanjem nekoliko brojeva telefona biti u prilici da besplatno saznaju sve o proizvodu koji kupuju. Čest je slučaj da je deklaracija na proizvodu napisana na stranom jeziku ili da građani nisu sposobni da rastumače energetski ili hemijski sastav artikla koji im je potreban. Probaćemo da napravimo bazu podataka o većini proizvoda koji se nalaze u ponudi, pa će građani biti u prilici da pozivom ili slanjem SMS poruke momentalno u našem kol-centru dođu do željene informacije. Pre nekoliko dana dobili smo sigurne garancije da nećemo biti kolateralna šteta prevremenog raspuštanja Vlade - rekao je Papović.
Anketa "Blica nedelje": Da li podržavate bojkot i koliko novca izdvajate za hranu?
Momčilo Bajagić, muzičar
- Čuli smo za bojkot, ali to je gotovo nemoguća misija. Naročito zbog dece koju monetarna politika i potrošačka prava ne interesuju. Kada bi bojkot bio bolje organizovan, možda bi se moja porodica priključila.
Uroš Stojanović, filmski reditelj
- Retko odlazim u prodavnicu, pošto još živim sa roditeljima. Znam da je sve skupo, ali sumnjam da su ljudi u Srbiji spremni na bilo kakav oblik solidarnosti. Ljudi ne kupuju jer nemaju para, a ne iz solidarnosti.
Danijela Vranješ, glumica
- Upravo kupujem u supermarketu. Nikada nisam verovala u društvenu solidarnost. Mi smo u paklenim tranzicionim vremenima i teški su načini preživljavanja. Nikakav bojkot neće naterati monopoliste da smanje cene.
Zografska Nada Beograd
- Drago mi je da se konačno neko setio da pripreti derikožama po supermarketima. Skoro 50 odsto kućnog budžeta trošim na hranu, a poskupljenja ne prestaju. Ako se razbolim, neću imati ni za hranu ni za lekove.
Dragana Pedić, Beograd
- Živim s roditeljima, tako da nisam sigurna koliko trošimo na hranu, ali sam svesna da su poskupljenja svakodnevna. Nisam sigurna da su ljudi u Srbiji oko bilo čega spremni da se slože, pa ni oko ovog bojkota.
Edib Dobardžić, Beograd
- U potpunosti podržavam bojkot jer su monopolisti postali gramzivo bezobrazni. Hranu kupujem bez ustezanja, ali vidim ljude koji se tri puta preračunaju pre nego što dođu pred kasu da plate.
Milena Milijić, Niš
- Treba bojkotovati proizvođače koji neopravdano poskupljuju osnovne životne namirnice. Nije normalno da litar ulja košta 145 dinara. Imam za potrošačku korpu, ali ne svodi se život samo na to.
Ines Miladinović, Niš
- Bojkot je u redu, jer je reč o osnovnim životnim namirnicama. Međutim, moja porodica ima dovoljno novca za mesečnu potrošačku korpu. Pitam se šta da rade oni koji nemaju posla, a imaju više dece?
Nenad Pavlović, Jagodina
- Ne podržavam bojkot, jer je vlast kriva zbog monopola na tržištu, a mora da brine o socijalnom aspektu nenormalnog podizanja cena. Moja porodica cele dve plate troši na hranu.
Tihomir Stojanović, Jagodina
- Podržavam bojkot proizvođača osnovnih životnih namirnica i trudim se da kupujem samo najosnovnije. Kako i ne bih, kada celu zaradu trošim samo na hranu i to je potpuno neizdrživo.
Danica Dimitrijević, Kragujevac
- Pridružila sam se bojkotu. Kupujem samo što moram. Upornost mora da urodi plodom, a monopolisti i trgovci dobro da razmisle pre nego što nazidaju cene. U kampanju treba uvući neupućene.
Branko DREŠEvić, Kragujevac
- Bojkot je prava stvar, mada moji sugrađani nisu zreli za to, što potvrđuju redovi u supermarketima. Treba izdržati dok proizvođači ne snize cene, a trgovci se ne odreknu visoke marže.
Svetlana Marković, Valjevo
- Cele nedelje sam u nevoljnom bojkotu pošto kupujem samo najnužnije. U principu podržavam bojkot, ali teško da bih mogla svesno da učestvujem, pošto imam dvoje male dece.
Željka Vidić, Valjevo
- Ne učestvujem u bojkotu iako nikada ne preterujem sa kupovinom. Kupujem svakodnevno najosnovnije namirnice, a udarni dan je subota kada se kupuje sve ostalo, i to je najmanje 3.000 dinara.
Marija Betlehem, Subotica
-Nisam čula za bojkot, ali zbog niskih primanja se svakako uzdržavam od kupovine. Cene su enormne i treba ih sniziti. Celu platu potrošim na hranu, a od suprugove plate plaćamo komunalije.
Mikloš Olajoš Nađ, Subotica
-Podržavam akciju bojkota kupovine namirnica i pridržavam je se, čak kod kuće pečemo hleb. Mislim da su cene prevazišle sve granice pristojnosti. Više od 70 odsto mesečnog porodičnog budžeta potrošimo na hranu.
.jpg)
