Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot
UZGRED BUDI REČENO
„Dragi Srbi,
Države koje su priznale nezavisnost Kosova planiraju da održe tri donatorske konferencije za vladu Kosova u narednih godinu dana. Svaki dinar koji Srbi ostave kompanijama iz država koje priznaju nezavisnost Kosova može postati dinar dat Tačiju i ostalim ubicama srpske dece. Gde je moguće bojkotujmo preduzeća iz država koje priznaju nezavisnost Kosova i ne dozvolimo da naš novac služi pravljenju druge šiptarske države na našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teritoriji”. Sledi spisak kompanija koje treba bojkotovati.
Jeste li već dobili ovakav mejl? Ja nisam, a plašim se da znam i zašto. Strepim da je to zato što radim u firmi koja je napola nemačka (džaba što je ostatak srpski), a tekstove pišem na kompjuteru koji pravi kompanija iz zemlje koja je već priznala „drugu šiptarsku državu na našoj teritoriji” (ne smem ni da pitam koja je prva).
Istina, nisam zagledao pažljivo, postoji mogućnost i da mi je kompjuter proizveden u prijateljskoj Kini. Al’ opet, autor teksta nije precizirao da li je prihvatljivo kupovati i koristiti robu čiju proizvodnju finansira neprijateljski kapital, ali prave prijateljske ruke.
A baš sam hteo da se solidarišem i da taj mejl šaljem svim svojim prijateljima i rođacima, mada ne znam dal’ su baš svi podobni i da ga prime.
Mislim, šta ako mi se neko od rođaka ili prijatelja u međuvremenu zaposlio u nekoj stranoj banci ili supermarketu, a ja ga pozivam da ih bojkotuje? Hoće li razumeti da to nije ništa lično? Ono jeste da je to dinar manje u njihovom novčaniku, ali je i dinar manje Tačiju.
Ipak, rešio sam da se raspitam ko je dobio taj mejl i da tražim da ga prosledi i meni da se uključim u akciju. Mada, nisam baš siguran da li je sad pravi trenutak da se počne bojkot neprijateljske robe i usluga, odnosno da se pređe na one iz naše i nama prijateljskih zemalja? Nije li možda pametnije sačekati da se bar većina država izjasni o tome da li podržava ili ne podržava nezavisnost Kosova. Mislim, šta ako ja sad, recimo, prodam svoj neprijateljski mobilni telefon da bih kupio neki podobniji (uzgred, da li prave Rusi mobilne telefone?), a onda i ta „zemlja proizvodnje” prizna. U gorenavedenoj poruci ne piše hoće li autor ili država da mi nadoknade troškove kupovine novog telefona.
Isto važi i za promenu banke. Jesu u pismu lepo pobrojane sve nepoželjne, ali ne mogu ja svake nedelje, kako koja država prizna, da otvaram račun u drugoj banci i sklapam novi ugovor o refinansiranju kredita. Ja jesam patriota, ali to, bre, košta. A autor pisma ne pominje nikakav fond solidarnosti za one koji se priključe bojkotu.
I šta ćemo sa mobilnim operaterima? U pismu se jasno kaže da treba da bojkotujemo austrijski VIP i norveški Telenor, ama ostale su dve nepoznanice. Prvo, zašto Telenor kad su Norvežani za sada samo najavili da će priznati, ali još nisu priznali (je l’ seto zove preventiva), a drugo – šta ćemo s Telenorom, ako Norveška ipak prizna? Da ga ponovo nazovemo Mobtel i vratimo ga Bogoljubu Kariću, pošto prethodno povučemo krivične prijave protiv njega (ipak je on Srbin). Moram da znam, da ne menjam džabe broj i prelazim u srpski Telekom. Koji, manjim delom, pripada i kompaniji iz Grčke. Koja će se o pitanju Kosova „izjasniti u kasnijoj fazi”...
A da mi ipak otkupimo nazad sve naše firme, da ne lupamo glavu koje su podobne, a koje ne?
Milorad Vesić
[objavljeno: 28/02/2008]
