Izvor: Vesti-online.com, 27.Dec.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogujevci i Stolići

Šta god se događalo sa Srbijom i njenim navodnim povratkom u međunarodnu zajednicu na velika vrata, kako to agresivno i nekritički vole da predstavljaju srpski političari, jedan projekat ne prestaje da se izvodi in vivo i uz njihovu asistenciju - nametanje srpske krivice! Tako su tri decenije od odlaska Broza i neslavnog pucanja njegovog koncepta nacionalnih odnosa Srbi ponovo u poziciji parija - nekada u ime bratstva i jedinstva, danas u ime parole "Evropa nema alternativu".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Dr Radivoje Petrović

Paradigmu pristupa "i posle komunizma - komunizam" kad je reč o elementarnim nacionalnim pravima pripadnika srpske nacije, pa i njihovih žrtava u građanskom ratu 90-ih, predstavlja prošle nedelje otvorena izložba u Kulturnom centru Beograda o albanskim žrtvama na Kosovu i Metohiji pod nazivom "Bogujevci, vizuelna istorija" o zločinima nad istoimenom porodicom iz Podujeva, navodno umetnički, a u suštini politikantski čin koji potpisuje Mia David.

Direktorka ove institucije, usput poziva ovom svojom kreacijom tobože na empatiju, otvaranje dijaloga o zločinima i nalaženje snage da čujemo jedni druge.

A reč je, zapravo, o klasičnoj prevari i laži. Ako postoji generalni stav protiv zločina i iskrena želja da se jednom prekine sa spiralom balkanskog nasilja koje nas prati kroz istoriju, onda bi valjda bilo normalno da se pored jedne nedužne albanske familije, čiji su gotovo svi članovi pobijeni, na izložbi nađe recimo i jedna slična srpska, romska ili neka druga porodica. Ni zločin ni žrtve nemaju nacionalnost, ni boju kože, ne trpe selektivnu solidarnost i saučešće, pogotovu ne ako ih usput, kao ovog puta u Beogradu, politički zloupotrebljavamo.

Za zločin nad Bogujevcima izrečena je i mera pravde, kakva-takva, za to su osuđeni pripadnici specijalnih jedinica Škorpiona i u tome je moguće tražiti svojevrsnu satisfakciju za Srbiju i njen moralni odnos prema žrtvama zločina. Priča o porodici Stolić iz Obilića, naprimer, koju su albanski ekstremisti zatrli, zajedno sa kućnim ognjištem 4. juna 2003. godine, kada su mučeni i na najsvirepiji način pobijeni otac od 80 godina, majka od 76 i sin od 52 godine, a dom zapaljen, nema ni približno takav epilog, a ni mrtvi Stolići nisu se našli još ni na jednoj izložbi ni u Beogradu, a kamoli da ih je neko na taj način oživeo u Prištini. Kao simbol mnogih porodica koje su platile glavom odbijanje da u bescenje prodaju imanja i odu u Srbiju, Stolići i danas više od deset godina čekaju presudu za zločin u senci zvanične ocene da je "razlog ubistva porodična svađa".

Tužno je i za svaku osudu što su beogradskom izložbom ucveljeni Bogujevci izabrani da se narugaju zatrtim Stolićima, što je jedan zločin u Podujevu podasrt da se nad njim, takođe u svom sličnom bolu, izjašnjavaju oni pogođeni zločinima u Obiliću, Goraždevcu, Peći, širom Kosmeta, Hrvatske i ko zna sve gde... Nije ovde namera pomirenje, reč je o prepoznatljivom rukopisu manipulacije u kome bi Bogujevci trebalo da sakriju Stoliće, Žutu kuću, srpske žeteoce, poharane svetinje, ali i da se još jednom u okviru celovitog projekta pokaže ko su i kakvi su Srbi i, valjda, zbog toga bolje nisu ni zaslužili.

Ako to već decenijama rade srpski neprijatelji, zašto Srbi više ne poštuju sebe, svoje žrtve i ne zadrže neophodno dostojanstvo u skladu sa svojom istorijom i amanetom časnih predaka. Pri tome, ne iznenađuje što to čine plaćeni regruti novog svetskog poretka, zapanjujuće je da tome podršku svojim prisustvom daje srpski premijer, usput poručujući da "mora da postoji sloboda da se čuje sudbina svih stradalih". Kako li će posle svega izaći pred Stoliće i druge sličnih sudbina?

Nastavak na Vesti-online.com...