Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogoljub Karić
Problemi u poslovanju imperije Karić "spustili" su njenog predstavnika Bogoljuba više od trideset mesta na lestvici najbogatijih. Tako se begunac od srpskog zakona ove godine našao na 71. mestu sa imetkom od "skromnih" 680 miliona dolara, u odnosu na prošlogodišnjih 800, koji su mu tada obezbedili 48. mesto.
Pre nego što je zbog utaje poreza i osnivanja fantomskih firmi morao da napusti zemlju, Bogoljub Karić je bio najbogatiji srpski političar a tvrde da je glasove dobio insistiranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na srpskim proizvodima (sa glavicama salate se slikao na TV). Bio je vlasnik BK grupe u čijem je sastavu godinama bio i najveći operater mobilne telefonije Mobtel, BK televizije, BK univerziteta i Astra simita. Opšte je poznato da je bio i najveći ekstraprofiter koji je platio ekstraporez koji mu je, međutim, odlukom bivše vlasti vraćen i to sa kamatom. Mesečno je, kako je sam tvrdio, zarađivao po 200.000 dinara, a njegova braća, raspoređena u upravne odbore brojnih firmi imperije Karić, dobijala su još toliko za članstvo.
O "darežljivosti" prema sopstvenoj porodici svedoči i to da je za snimljeni kompakt-disk svoje ćerke i rođake "Di end Di" uplatio milion evra izgovarajući se da se "dobar glas dobro i plaća". Ništa manje darežljiv nije bio ni prema supruzi kojoj je za njen "Kosovski kuvar" platio oko 400.000 evra.
Prošle godine Bogoljub Karić našao se na samom vrhu poznate Forbsove liste. Proglašen je za 21. najbogatijeg biznismena u Evropi. Karić demantuje da se obogatio u vreme Slobodana Miloševića, već tvrdi da je bio imućan još u Brozovo vreme. Da je prve velike pare zaradio još kao mladić i to tako što je prolazeći pored nekog otpada u Peći video gomilu starih amortizera kako propadaju kao staro gvožđe... posle čega mu je sinula ideja da se taj čelik može iskoristiti tako što će se uz manju korekciju dobiti alat za razbijanje betona i zidova.
Krajem 1978. godine krenuo je dalje u posao tako što su registrovali firmu "Kosovouniverzum", praveći značke i priveske, a potom i poljoprivredne alatke. Braća Karić su razvijali svoj biznis tako što su 1986. godine potpisali ugovor sa "Minel-inženjeringom" o izgradnji fabrike precizne opreme za prehrambenu industriju čiji bi proizvodi osim za domaće bili namenjeni ruskom i kineskom tržištu. Do početka devedesetih Karić već ima četiri svoje firme od kojih je jedna u Beogradu.
Više puta je javno govorio da "Karići neće nigde otići, posebno neće pobeći, jer nemaju razloga da beže". To se pre nekoliko meseci ipak dogodilo.
Karić je rođen 1954. godine u Peći. Završio je geografiju na PMF-u u Prištini. Magistrirao je u Nišu na Ekonomskom fakultetu, nakon čega je i doktorirao.
-------------------------------------------------------------------------
Vojin Lazarević
Profesionalno se bavio politikom od 1998.do 2000. godine. Obavljao je funkcije ministra bez portfelja a zatim je imenovan za savetnika predsednika vlade Crne Gore za ekonomske odnose
Do rastanka sa Vukom Hamovićem, crnogorski biznismen Vojin Lazarević je bio potpredsednik borda direktora EFT čiji je bio deoničar od 2001. godine. Lazarević je diplomirani pravnik koji je otišao u pomorce gde je radi kao oficir trgovačke mornarice. Potom se pridružio porodičnoj advokatskoj kancelariji "Lazarević" u Kotoru.
Tokom 1992. godine osnovao je preduzeće "Pima" u Kotoru čiji je i danas većinski vlasnik. Uz biznis se bavio i politikom, kao član Narodne stranke Crne Gore od 1990. godine. Od 1992. do 1996. učestvuje u radu crnogorskog i saveznog parlamenta. Bio je član Upravnog odbora "Jugopetrola" i Elektroprivrede Crne Gore.
Profesionalno se bavio politikom od 1998. do 2000. godine. Obavljao je funkcije ministra bez portfelja a zatim je imenovan za savetnika predsednika vlade Crne Gore za ekonomske odnose.
--------------------------------------------------------------------------
Milan Beko
Rođen je1961. godine u Herceg Novom. Završio je Saobraćajni fakultet 1997.
Nekadašnji Miloševićev ministar za privatizaciju Milan Beko nije se našao na novinskim listama najbogatijih ljudi u svetu, ali za njega kažu da je nekima pomogao da zauzmu pozicije na tim listama.
Kada su ga već pomalo zaboravili zbog petogodišnjeg odsustva iz javnog života, ovaj ključni čovek u prodaji Telekoma, kum Zorana Đinđića, prijatelj Jovice Stanišića, Milorada Vučelića, Danka Đunića, Slobodana Radulovića, ali i mnogih drugih, "vaksrsao" je u javnosti tokom privatizacije aranđelovačke fabrike mineralne vode "Knjaz Miloš". Stajao je iza jednog od ponuđača investicionog fonda "FPP Balkan limitid" kao savetnik.
Milan Beko je rođen 1961. u Herceg Novom. Završio je Saobraćajni fakultet 1997. Nije radio u struci. Radni vek vek počeo je u privatnoj marketinškoj agenciji "Spektra", na mestu direktora marketinga. Ubrzo je postao vlasnik "Spektre" u koju je došao i Vladimir Popović Beba, bivši šef Biroa za informisanje Đinđićeve vlade. Beko je uskoro osnovao i firmu "DiBek" bacivši se tako na trgovinu proizvodima od drveta, hranom, žvakama i drugih poznatih farmaceutskih firmi.
Godine 1997. ušao je u vladu Mirka Marjanovića, a 1999. je prešao u nimalo slavniju saveznu vladu Momira Bulatovića. Iste godine dospeo je i na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti sa Miloševićevim režimom, zabranjen ulazak u EU.
Na izborima 2000. godine zauzima prvo mesto na listi JUL-a na izbornoj jedinici u Kragujevcu za izbor poslanika u Veću građana Savezne skupštine.
Posle 2000. najavljivana je naplata ekstraprofita od Beka, odnosno "DiBeka", pa je ta priča utihnula. Nedavno je postao akcionar u privatizaciji "Večernjih novosti".
--------------------------------------------------------------------------
Zoran Drakulić
Rođen je 1953. godine u Ljubljani. Detinjstvo je proveo na Dorćolu gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Zemunskoj gimnaziji, a pravo diplomirao 1978. godine
Predsednik čuvenog "Ist Pointa" iz Nikozije Zoran Drakulić bio je kandidat DSS-a za gradonačelnika Beograda na poslednjim izborima. Da je pobedio, danas bi se o njemu više govorilo kao o menadžeru grada, nego o uspešnom biznismenu. Tim pre što je u to vreme i sam priznavao da ukoliko stane na čelo prestonice, posao i politika neće moći zajedno.
Posle bučnog i besnog rastanka sa DSS-om i Vojislavom Koštunicom, nastavio je da radi ono u čemu se najbolje snalazi već decenijama: da kupuje srpske firme i širi svoj biznis. "Ist Point" i danas važi za jednu od najekspanzivnijih firmi koje posluju u Istočnoj Evropi.
Zoran Drakulić je rođen 1953. godine u Ljubljani. Detinjstvo je proveo na Dorćolu gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Zemunskoj gimanziji, a pravo diplomirao 1978. godine.
Bio je aktivni sportista, državni prvak u prsnom plivanju, reprezentativac i potom trener reprezentacije.
Kako stoji u njegovoj biografiji, odmah posle završenog Pravnog fakulteta zaposlio se u "Generaleksportu" na komercijalnim poslovima, da bi već od 1982. do 1990. godine postao finansijski direktor "Geneksove" kompanije "Jugo-Arab", koja je najpre radila u Libanu, a zbog rata kasnije morala da bude premeštena na Kipar, i bila jedna od prvih of šor kompanija koja je pokrivala poslove na Bliskom i Srednjem istoku.
Krajem 80-ih po povratku sa Kipra bio je zamenik direktora u "Geneks banci" zadužen za kontakte sa velikim bankama i finansijskih organizacijama, kada se o njemu počinje govoriti kao o nasledniku Mikija Savićevića, čuvenog generalnog direktora "Geneksa".
Međutim u času kada dolazi do smene na čelu "Geneksa", Drakulić odlučuje da i sam krene u privatni biznis. Sredinom 1990. godine, osniva kompaniju "Ist Point Holding Ltd" kao osnovnu firmu sa sedištem na Kipru, a potom i niz novih zavisnih, ćerki firmi i predstavništva u svetu. Prvo "Ju point" u Beogradu, a potom u Moskvi da bi ih danas imao u 12 zemalja u svetu.
"Ist point" se uglavnom bavio porizvodnjom i trgovinom obojenim i retkim metalima, kupovinom i prodajom žitarica, derivatima, tekstilom... Glavni kapital "Ist point" je stekao 90-ih na tržištu bivšeg Sovjetskog Saveza, gde i danas dobro posluje.
Zoran Drakulić je poznat i po tome što je u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine uz Mirka Marjanovića bio najveći uvoznik žita. Posle "Geneksa" pridružio se Vuku Hamoviću, koji je sa jednim partnerom iz Izraela radio u "Milnah grupi" u Beogradu, a kada su se razišli sa tim strancem, njih dvojica osnovali su "Ju Point". Posle je Hamović otišao svojim putem, a Drakulić se, shvativši da Srbija pod Miloševićem i sankcijama nema šansi, vratio na Kipar i tamo osnovao "Ist Point".
Drakulićeva kompanija danas ima više od 350 miliona dolara godišnjeg prometa i akcijski kapital od 52 miliona dolara. Iako, kako sam kaže, poslednjih demokratskih godina nije dobio baš neke unosne poslove, uspeo je da kupi "Žitomlin "u Beogradu, "Žitopromet Bratstvo" u Sremskoj Mitrovici, beogradski "Klas", Beogradsku pekarsku industriju, valjaonicu bakra "Sevojno", a u tesnoj je igri da ovih dana pobedi na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen Bor.
[objavljeno: ]
.jpg)
